Предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора БиХ Божо Љубић упутио је представницима међународне заједнице писмо у којем наводи да је извор многих проблема у БиХ унитарна политика “пробошњачких” странака, које с циљем освајања стоодстотне власти у БиХ раде на слабљењу Републике Српске и слабљењу хрватске конститутивности на нивоу БиХ и Федерације БиХ.

Божо Љубић

Љубић, који у писму анализира најдубљу политичку и институционалну кризу од Дејтона до данас, наводи да је “пробосански блок”: СДА, ДФ, СДП, НС, НиП, СББ израз бошњачке изборне воље, те да се стога са пуним правом може рећи да је то заправо пробошњачки блок.

– Извор многих политичких проблема у БиХ налази се у чињеници да “пробошњачки” политички блок сматра да су само они “про” БиХ, а да су странке из Републике Српске и Хрватског народног сабора БиХ “контра” БиХ – истиче Љубић.

Он подсјећа да је стратешка агенда “пробосанског блока” такозвана грађанска, односно унитарна и централизована држава заснована на изборном начелу “један човјек – један глас”.

– Уколико се усвоји изборно начело “један човјек – један глас” онда “пробосански блок” начелно може имати 100 одсто власти у БиХ јер већ сада бошњачка изборна воља чини 50,1 одсто бирачког тијела БиХ – каже Љубић.

Он наводи да у сврху реализације своје политичке агенде “пробосански” блок дјелује у два смјера – први је слабљење позиције и моћи Републике Српске, а други је негирање и слабљење хрватске конститутивности у ФБиХ и на нивоу БиХ.

– У оквиру тог процеса неке чланице “пробосанског” блока су три пута до сада изборним инжењерингом узурпирале мјесто хрватског члана трочланог Предсједништва БиХ /случај Жељко Комшић/, те два пута преузеле комплетну извршну власт у ФБиХ /предсједник и два допредсједника ФБиХ, те Влада ФБиХ/. Оба пута легитимни хрватски представници у извршној власти ФБиХ били су избачени уз помоћ и директан утицај представника такозване међународне заједнице – наводи Љубић.

Он напомиње да догматско и идеолошко инсистирање да се у постконфликтном, дубоко подијељеном друштву промптно инсталира модел већинске грађанске демократије по принципу “један човјек – један глас” производи супротан ефекат.

Љубић указује да треба имати у виду да су Бошњаци само један од три конститутивна народа које спомиње Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ и позива да се сагледају свеукупне околности, а не да се посматра само из перспективе која доминира у сарајевоцентричној домаћој и међународној јавности.

Љубић, између осталог, упозорава да у правном одјељењу ОХР-а који пише и пристрасне политичке извјештаје сједе особе које због родбинских веза и других разлога дјелују пристрано у корист бошњачког политичког Сарајева.

Он наглашава да је Дејтонски мировни споразум направљен и да би обезбиједио да Срби и Хрвати партиципирају у власти, односно како се не би могло догодити да Бошњаци због своје демографске надмоћи, сада или у будућности, искључе преостала два народа из власти.

Љубић наводи да би за БиХ, као и њена три конститутивна народа и све грађане било боље да је темељно начело Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ – начело конститутивности и међусобне равноправности Бошњака, Хрвата и Срба – досљедно спроведено и операционализовано кроз три ентитета за три конститутивна народа.

Према Љубићевом мишљењу, јасан пут до стабилне и функционалне БиХ је успостава БиХ на начелима федерализма, децентрализације и легитимног представљања конститутивних народа и грађана.

Он истиче да се доградњом Устава и Изборног закона БиХ треба постићи неопходни степен унутрашње стабилности, а то је могуће само на основу консензуса легитимних политичких представника три народа постигнутог уз посредовање међународне заједнице и уз гаранције најважнијих сусједа БиХ – Србије и Хрватске.

– БиХ, као дубоко подијељено постконфликтно друштво и вишенационална земља, може бити стабилна, функционална и просперитетна само као консоцијацијска демократија, утемељена на равноправном суодлучивању њена три народа о заједничким државним, те на аутономном одлучивању о властитим националним интересима – наводи Љубић.

Према његовим ријечима, као први корак у том смјеру неопходно је усвојити измјене Изборног закона БиХ које ће омогућити једнако право сваком од три конститутивна народа да изабере своје легитимне политичке представнике у институције које су Уставом БиХ предвиђене за такву врсту заступања.

Он напомиње да су то ставови које заступају легитимно изабрани хрватски политички представници окупљени у оквиру Хрватског народног сабора БиХ, а не једна странка или један политички лидер како то покушавају приказати “пробосански” друштвени и политички актери.

– ХНС БиХ као кровна политичка институција Хрвата у БиХ наставиће снажно да заступа ове ставове јер би одступање од њих значило, не само брисање уставног и политичког субјективитета Хрвата у БиХ, него и урушавање комплетног уставно-правног поретка, те директно кршење Дејтонског мировног споразум које би за посљедицу имало угрожавање мира и опстанка БиХ – поручује Љубић у писму упућеном америчком државном секретару Ентонију Блинкену, помоћнику државног секретара САД за западни Балкану Габријелу Ескобару, замјенику помоћника државног секретара САД Метјуу Палмеру, америчком конгресмену Грегорију Миксу.

Писмо је упућено и високом представнику ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепу Борељу, директору за западни Балкан у Европској служби за спољне послове Ангелини Ајнхорст, Кристијану Шмиту, шефу Делегације ЕУ у БиХ Јохану Сатлеру, америчком амбасадору у БиХ Ерику Нелсону, амбасадорима земаља Европске уније, као и неким домаћим актерима.