19/08/2022
Њемачки лист Велт пише како је Кристијан Шмит, кога Српска не признаје за високог представника, недавно за БиХ рекао да је то “кутија од порцулана” и да би јој “запаљива реторика” могла нанијети много штете.
Кристијан Шмит
Наглашавајући како овај бивши њемачки министар пољопривреде сада осигурава провођење цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума у БиХ, аутор чланка указује како је то „изразито напоран посао који захтијева дипломатске вјештине и промишљене ријечи” у земљи која је још увијек „разорена етничким сукобима и посљедицама протеклог рата”.
“Шта га је снашло да постане тако љут?”, пита се њемачки лист Велт, преноси Аваз.
– Шмит је неко вријеме размишљао о увођењу изборног прага од три одсто у Федерацији БиХ: само етничке групе које чине више од три одсто становништва у кантонима овог ентитета требале би се моћи кандидовати на изборима. Од тога би посебно профитирао хрватски ХДЗ, што је опет разбјеснило Бошњаке муслимане који су Шмита оптужили за још већу подјелу земље. Галама је била толика да је Шмит изборни праг од три одсто ставио у ладицу. Али повријеђеност што су га назвали “дјелитељем” била је дубока – пише Велт.
Франкфуртер Алгемајне Цајтунг такође ојашњава разлоге Шмитовог излива бијеса.
– ХДЗ, који себе види као представника Хрвата у БиХ, већ дуже вријеме тражи нову формулу представљања. Након што су процуриле информације о Шмитовим плановима о измјени Изборног закона, у Сарајеву су протестовали грађани који су се бојали да ће етничка подјела бити зацементирана.
У свом изливу бијеса у Горажду Шмит је позвао политичаре етничких група на компромис. Он је узбуђено ламентирао како управо ти политичари већ 15 година спречавају договор. Његов излив гњева наишао је на критике у иностранству. Реакција је била “апсолутно непримјерена” и наштетила је “угледу и дјелотворности ОХР- рекао је за “Шпигл” Адис Ахметовић, извјестилац Клуба посланика СПД за западни Балкан”, пише ФАЗ, а преноси ДW.
Тагесцајтунг из Берлина наводи како је Шмит (ЦСУ), који се сматра прибраним човјеком, до сада показивао пуно стрпљења за проблеме у БиХ. Али “наљутило га је питање новинара, постављено у Горажду, о промјени изборног закона у корист ХДЗ, по којем је он наводно стао на хрватску страну”.
Овај лист појашњава како је општина Горажде, коју углавном насељавају Бошњаци, била током рата три и по године под српском опсадом.
– Хрватски националисти, уз пуну подршку Хрватске, желе сада остварити већину у доњем дому ентитеског парламента – Дому народа и на тај начин бити у стању да блокирају одлуке парламента ФБиХ – пише ТАЗ.
Лист додаје како „многи новинари, већина Бошњака и ненационалистисти сумњају да хрватски националисти реформом циљају на трећи ентитет с хрватском доминацијом, како би се земља коначно подијелила по етнонационалистичким критеријима”. У ТАЗ се указује да је управо због тога питање изборне реформе експлозивно.
– Прије свега медији из Сарајева сматрају да Шмит стоји иза тог пројекта с обзиром на притиске из Хрватске. Због тога је посљедњих неколико седмица био изложен великом непријатељству, што је очито оставило трага на њему. Зато му је преко главе да буде изложен нападима који су апсолутно погрешни – наводи Таз.
– Углавном ХДЗ политичари већ четири године блокирају институције Федерације БиХ. Чак ни предсједник овог ентитета Маринко Чавара није вољан радити за земљу, а тиме ни за добробит народа – цитира ТАЗ Шмита и наводи да је Шмит спреман учинити „све што је у његовој моћи да разбије блокаде”.
Зато он, како наводи Таз, категорично „одбацује оптужбе да не брани цјеловитост земље и интересе мањина и ненационалистичког становништва у БиХ”, преноси Дојче веле.
извор: bl-portal.com
06/12/2023