Референдуме у ДНР, ЛНР, Херсону и Запорожју, заштитник крволочних муџахедина, који је као такав изабран за бошњачког члана Предсједништва БиХ, Шефик Џаферовић не признаје, а сутра би, да није Милорада Додика, признао самопроглашено независно шиптарско Косово, гдје нити је било изјашњавања грађана, нити било каквог демократског процеса, изузев ако то није отворена подршка САД и западног свијета који је давно под ноге бацио међународно право, рекао је рекао је члан Главног одбора СНСД-а Срђан Шекара.

Срђан Шекара

“Овај опскурни лик сарајевско-зеничке, такође мрачне ратне идеологије и стварности и актуелне политичке сцене која и данас замишља Босну као муслиманску државу по моделу који је у својој “Исламској декларацији” давно представио “отац свих Бошњака” рахметли Алија Изетбеговић, још једном је потврдио своју недосљедност у тумачењу свега и свачега, укључујући и саму Повељу УН, у којој по њему пише и ‘вако и ‘нако (сјетите са политике једно до подне, а друго поподне), али и особину да сам износи “званичне ставове државе БиХ”, потпуно занемарујући Устав и чињеницу да се та иста БиХ састоји од два равноправна ентитета, да у њој живе три конститутивна народа, те да њену спољну политику утврђује трочлано Предсједништво, а не Шефик Џаферовић”, рекао је Шекара те додао:

“Иако је све речено мање, више познато јавности, баш као што је познато да ово није први пут да два бошњачка члана Предсједништва БиХ, од којих један представља Хрвате, самовољно износе званичне ставове који то нису, није на одмет подсјетити гдје би Републику Српску и српски народ довела свака она политика која би “прихватила реалност”, па тако и нелегитимног странца у улози лажног високог представника Кристијана Шмита и Ахметовићеву резолуцију њемачког Бундестага чија заједничка визија јесте уставно преуређена, унитарна и грађанска БиХ у којој би сутра неки Шефик, Жељко, Бакир или ко већ могао да говори у име свих, па тако и Срба, не питајући их за мишљење и став о било чему.”

Шекара каже да онај ко прихвати ту “реалност”, а чули смо то и од кандидата опозиције у Српској за инокосне функције, мора бити свјестан да би дигао руку за политичко ропство сопственог народа и трасирао пут за нестанак Републике Српске какву имамо, што би нас као народ довело у позицију да прије или касније, ма колико то грубо звучало”,нестанемо са ових простора који јесу наши, за које смо се борили и ми и наши преци, доносећи слободу и себи и другима.

“Зато је важно да препознамо све процесе и замке и не оћутимо баш ниједан самовољни став политичког Сарајева у којем се увијек, по правилу, без обзира на тему и мјесто дешавања, тражи разлог за упирање прстом у Републику Српску и њене институције и званичнике, чак и онда када се свјесно избјегава директно помињање њеног и њихових имена и када се то чини “између редова”. Стога, у памет се народе српски”, рекао је Шекара те додао:

“Није све у стипендији…”