Бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић истакао је да су Милорад Додик и званичници Српске протеклих мјесеци показали да вриједи бити храбар и да храброст не боли.

Драган Калинић

Калинић сматра да се након патетичних вапаја опозиције како све у БиХ треба рјешавати „полако, мудро, кроз партнерски однос на нивоу БиХ“, поставља логично питање шта је њихова права позиција пред новим раскршћем на којем су се Срби у БиХ поново нашли након 30 година.

– Један фрустрирани политичар из српске опозиције иронично је недавно коментарисао да „маратонци /из власти/ трче посљедњи круг“. Показало се, на њихову жалост, нетачним, јер је ово тек први круг Милорада Додика, Жељке Цвијановић и партија из владајуће коалиције у политичком маратону који се зове одбрана права на слободу, самосталност и равноправност Републике Српске у оквиру изворног дејтонског Устава БиХ – истакао је Калинић.

Он је оцијенио да садржајни састанци са Зораном Милановићем, Виктором Орбаном, Јанезом Јаншом, Реџепом Тајипом Ердоганом, сталне консултације са Србијом, Русијом, Кином, посебно о сједници Савјета безбједности УН, добри контакти предсједнице Цвијановић у Америци, па, упркос контроверзама, „мушки“ састанак Додика са Габријелом Ескобаром шаљу више него јасну поруку скептицима у Српској и разочараној, а заправо пуној очекивања, политичкој елити у Сарајеву.

Наводећи да је јасно да Република Српска није генератор актуелне кризе у БиХ него, без икакве дилеме, суверени и незаобилазан фактор у свакој варијанти њеног разрјешења, Калинић је нагласио да су Милорад Додик и званичници Републике Српске протеклих мјесеци показали да вриједи бити храбар и да храброст не боли.

Он је додао да, као што је већ речено, није вријеме за ликовање, јер ово што се дешава је политички маратон у којем ће, без сумње, побиједити, а не изгубити, како говоре опозиционе птице злосутнице, Република Српска и њено право на одбрану универзалних европских вриједности које су утемељене још у Уставу Српске из 1992. године

– А, шта на то каже вајна опозиција из Републике Српске коју импотентно предводе СДС, ПДП и неки други – упитао је Калинић, подсјетивши на чињеницу када су почетком 90-их национално освјешћени лидери Срба у БиХ, без калкулација, храбро донијели одлуку да насупрот мајоризацији и угрожавању равноправности у тадашњој БиХ створе слободну, самосталну и демократску српску државу западно од Дрине.

Десило се то, нажалост, рекао је Калинић, на развалинама бивше Југославије и прије избијања трагичног сукоба у БиХ.

– Тако сада опозициони политички калкуланти показују кратку памет и пропуштају историјски моменат да заједно са владајућом коалицијом, издижући се изнад партијских интереса и личних анимозитета, одбране и реафирмишу изворне надлежности које су међународно верификоване кроз дејтонски Устав БиХ и овјерене потписима врховних ауторитета САД, Русије, Француске, Енглеске, Њемачке, Србије и других – рекао је Калинић.

Он је додао да не види никакву препреку да се Народна скупштина Српске као највиши законодавни ауторитет у неком наредном периоду званично не обрати управо насљедницима ових потписника са једноставним питањем: Да ли они и даље остају код својих потписа на изворни дејтонски докумената?

– Да тих 90-их нисмо сви ми Срби из различитих политичких опција, укључујући Милорада Додика и мене, стали под један кров са својим народом, него да смо, попут Мирка Шаровића, Бранислава Бореновића и сличних, ходали „као по јајима“ или свирали по туђим нотама, никада не бисмо створили, а потом заједно са борцима одбранили Републику Српску – указао је Калинић.

На питање шта јавност у Српској може очекивати од опозиције у наредном периоду, Калинић је одговорио шта се може очекивати од људи који су се, док нису постали лидери великих странака, како једном у љутњи рече Биљана Плавшић „током рата крили у фрижидеру на Грбавици“, или уточиште од фронта, милошћу тадашње Владе Српске, нашли у Цивилној заштити.

– Надам се, ипак, да ће имати прилику да се увјере како храброст данас, ипак, мање боли од губитка Републике Српске, а и казне народа на сљедећим изборима. Није наш народ са памћењем акваријумске рибице како год то неко мислио – рекао је Калинић.

Он је упитао да ли платформу опозиције чини континуирано спиновање такозваних афера о власти у Српској, да ли је њихова платформа изашла из кулоара неких западних амбасада или је, у шта све мање вјерује, то већ заборављена „заједничка политика“ која се односи на одбацивање Инцковог наметнутог закона и враћање изворних надлежности Српске одузетих међународним силеџијством и српском наивношћу.

– И, као што знамо, за ово посљедње је дат „грејс период“ од шест мјесеци да би се дала шанса преговорима и договору унутар БиХ, али засто не и уз помоћ Хрватске, Србије и Турске?! Излаз из ове нимало безазлене кризе у БиХ може да оде у два смјера – оцијенио је Калинић.

Један је, указао је он, да мимо воље Републике Српске, користећи принуду и сличне мјере покушају да наметну концепт тзв. грађанске државе БиХ коју сложно заговарају све пробосанске странке и љубитељи „мелтинг пота“.

– Таквима на руку иде и ово опортунистичко понашање српске опозиције. Под фирмом грађанштине више је него јасно да би судбина БиХ, али и Српске требало да се кроји према интересима већинског народа и према фрази „сви смо ми Босанци“. Други смјер, који је и за нас у контексту садашње БиХ једино прихватљиво рјешење, јесте заједница три равноправна национална идентитета оличена у /кон/федералном моделу државе. Дакле, оно што је као резултат компромиса након трагичног ратног сукоба дефинисао Дејтонски споразум – оцијенио је Калинић.

Он је подсјетио и на фамозни ЗАВНОБИХ-а из 1943. и Резолуције коју је потписом овјерио угледни Војислав Кецмановић, гдје је написано да „БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, него и српска, и муслиманска и хрватска, и у њој ће бити осигурана пуна равноправност“ сва три народа.

– Све је то пало у воду распадом Југославије, односно отцјепљењем БиХ од исте. Јасно је да је то и тада и сада миљама далеко од концепта грађанске државе коју заговарају, злоупотребљавајући баш ово завнобихско слово, садашњи бх. унитаристи, у широком спектру од посткомуниста љевичара до екстремних десничара-националиста – рекао је Калинић.

Након оног што је Република Српска валоризовала кроз изворни Дејтон, а прије свега у односу на сувереност и равноправност три конститутивна народа и два ентитета, али и након свега што су јој од важних надлежности одузели страни интервенционисти, нагласио је Калинић, једина одржива платформа за будућност БиХ била је и остала сувереност, равноправност и слобода Српске у оквиру изворних принципа Устава БиХ.

– Зато се на крају опозицији може поставити питање: Кво вадис, опозицијо? Очекујемо да пред предстојећу сједницу Народне скупштине Републике Српске опозиција не подвије реп и стане бар овај пут на праву државничку страну. Јасно је да битне одлуке могу изгласати и без гласова опозиције, али наш народ воли кад смо заједно под истим кровом у тешким временима. Наравно, све то под претпоставком да неки од опозиционих лидера нису одабрали улогу „Бакирових и Комшићевих Срба“, као некад они који су у рату давали легитимитет Изетбеговићевој власти – нагласио је Калинић.