Кристијан Шмит, нови високи представник, добио је подршку Ангеле Меркел, њемачке канцеларке, и њене владе у обављању његове дужности.

Меркелова ће од Путина тражити подршку за Шмита

Иако је и одраније било познато да је управо најужи круг сарадника Ангеле Меркел предложио и договорио ово именовање с међународним партнерима, чињеница да је Меркелова организовала званичан састанак, затим га на формалан начин најавила у медијима и послије састанка издала саопштење у којем је експлицитно потврдила подршку Шмиту значи огроман вјетар у леђа Шмиту који се у БиХ суочава с проблемима с којима се ниједан његов претходник није морао суочавати – блокада и бојкот дијела домаћих политичких снага и непризнавање од стране званичне Москве и Пекинга.

„Деутсцхе Wелле“, њемачки сервис за иностранство који се финансира из буџета Министарства спољних послова Нјемачке, објавио је занимљиву анализу у којој истиче да ће Меркелова у Москви, у коју долази сутра, тражити или подршку Путина за Шмитов мандат или макар да му не смета у његовом послу. Сличне оцјене су износиле и „Независне новине“ протеклих седмица и мјесеци, позивајући се, углавном, на изворе блиске Берлину.

„Москви је потребан Берлин, који је остао међу најпоузданијим, ако не и једини, партнер унутар Русији веома важне ЕУ. Владимир Путин мора да буде захвалан Ангели Меркел због уздржаности Берлина када су у питању нове санкције Брисела Кремљу. А ту је наравно и њемачки дипломатски успјех: спасавање гасовода Сјеверни ток ИИ, што је Берлин успио да прогура, упркос огромном отпору земаља попут Пољске, с којом Нјемачка такође има осјетљиве односе“, наводи ДW.

„Независне новине“ су од наших извора индиректно сазнале да ће Нјемачка од Русије тражити помоћ да се умири незадовољство у БиХ изазвано одлуком Валентина Инцка, бившег високог представника, да наметне одредбе о кажњавању негирања геноцида у Кривичном закону БиХ.

Међутим, како се чини, Русија је у комфорној позицији, јер Шмит неће имати успјешан мандат ако не доведе за исти сто све факторе у БиХ, чак и ако му Москва не буде правила директно проблеме на начин да оспорава његов легитимитет, с обзиром на то да је јасно да су се Берлин и Брисел одлучили да не посежу за санкцијама.

С друге, пак, стране, као што примјећује и ДW, Русија и те како треба Нјемачку, и било би изненађење ако би се Русија оглушила да макар мало припомогне Шмиту, посебно у контексту њемачких политичких напора на Балкану, а који су, првенствено, везани за заједнички економски простор у региону од којег би и Москва могла имати велике користи.

За Фариса Кочана, политичког аналитичара и истраживача на Факултету политичких наука у Лјубљани, пријем за Шмита код Меркелове је и симболичан повратак Нјемачке на западни Балкан у институционалном смислу, за коју каже да је још примијећена не само као водећа држава у ЕУ, него и држава која има економску и политичку снагу да обезбиједи напредак региона. И он сматра да ће кључ за успјешност или неуспјешност Шмитове мисије у БиХ бити његова могућност да се наметне као фактор којег ће прихватити сви дијелови бх. политичког спектра.

„Питање остаје до које мјере је функција високог представника битна бх. друштву и до које мјере он још ужива легитимитет у друштву за провођење различитих политика. Од пропалих прудских и бутмирских процеса је сама функција високог представника све мања и мања у друштву, а и питање је како ће Шмит своја овлаштења и мандат искористити да види БиХ у ширем контексту, не само везано уз дневнополитичку борбу“, истиче Кочан за „Независне новине“.

Додаје да ће најбитније за Шмита бити да обезбиједи да БиХ не буде изолована у региону, кроз њено укључивање у „мали Шенген“.

„Ако му успије свој мандат везати на то да се бави више или мање условима које БиХ мора досећи да буде спремна за интеграцију у ЕУ, онда ће вјероватно бити успјешнији и у односима с политичком елитом у БиХ. А саму подршку ће му нудити Нјемачка и сигурно и ЕУ, тако да такви састанаци охрабрују, када дођемо до питања битности и функције ОХР-а у БиХ“, сматра он.

Извор: Независне