Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је ментална и политичка платформа лидера СДА Бакира Изетбеговића о прављењу муслиманске државе, камуфлиране концептом неке грађанске БиХ, јача чак и од потребе да макар одглуми толеранцију.

Жељка Цвијановић

Цвијановић је рекла да јој је драго што није осујећен свечани и величанствени чин устоличења Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Јоаникија на Цетињу и што је, на крају, обесмишљена политика мржње и хаоса.

– Нажалост, било је много контаминираних изјава, не само у Црној Гори већ и у политичком Сарајеву. Тако је и Изетбговић, иначе доказани мрзилац Срба, Републике Српске и Србије, изнио најстрашније увреде на рачун Српске православне цркве, поново показујући да је екстремиста са којим тешко да се може градити суживот – рекла је Цвијановић за „Курир“.

Она је истакла да жели напредак и мир свим државама у региону, али да зна да, „нажалост, нисмо далеко одмакли у изградњи међусобних односа“.

Цвијановић је рекла да је позив за саслушање и 29 пријава због негирања геноцида у Сребреници, међу којима и против српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, говоре о томе чему служи наметање закона бившег високог представника Валентина Инцка.

– Урадио је то као бошњачки лобиста, злоупотребљавајући позицију високог представника и игноришући што ће то изазвати негативне посљедице и додатне раздоре у БиХ. Зашто би нас онда чудила реакција председника Додика? Ми годинама указујемо на то да Дејтонски споразум и Устав БиХ високим представницима нису дали право или мандат да доносе и мењају законе, а они су то радили – подсјетила је Цвијановић.

Она је додала да је одлука антидејтонска и да је зато речено да она у Српској неће производити правне последице.

Говорећи о Извјештају Међународне комисије о Сребреници, који показује да геноцида није било, Цвијановићева је рекла да је, за разлику од настојања међународног фактора и бошњачких политичара да се истраже страдања Бошњака у јулу 1995, ова комисија добила мандат да истражује страдања свих народа у сребреничкој регији током рата од 1992. до 1995.

Према њеним ријечима, пошло се од претпоставке да треба узети цјелокупан контекст да би се разумјела дешавања на том простору.

– Осим тога, таквим приступом се, осим тражења одговора, исправља и неправда према српским жртвама, које су игнорисане и занемариване и од домаћег и од међународног правосуђа – додала је Цвијановић.

Она је навела да су чланови те комисије стручњаци из различитих земаља са озбиљним референцама и неупитним интегритетом.

– Све то је изазвало додатну нервозу и отуда настојање да се дискредитују и извјештај и аутори од стране оних који су заснивали и своје националне политике и политичке каријере на игнорисању српских жртава. Лично сматрам да сваки догађај или појава могу да буду предмет расправе ако има страна заинтересованих да то питање расправе – истакла је Цвијановић.

Она је рекла да је Инцко наметнуо измјене Кривичног закона „да би се забетонирала мисао, мишљење и ријеч, па чак и она која долази из научног миљеа“.

– Жалим за сваком жртвом и страдалником без обзира на то ком народу припадају. Подржавам и став да сви починиоци злочина треба да буду приведени правди, и опет без обзира на то које су националности. Оно што не подржавам јесте злоупотреба било чијих жртава у политичке сврхе – нагласила је Цвијановић.

Она је указала да у Републици Српској влада општи став да Инцков закон не служи никаквом помирењу или изградњи суживота, већ да искључиво даје алате за политички обрачун кроз правосудни систем са онима који неће да одустану од Републике Српске и утопе је у унитарну БиХ.

Говорећи о односима Републике Српске и Србије, Цвијановић је указала да нема ништа природније од блискости и чврсте сарадње Србије и Српске, која је и институционално утемељена у Споразуму о специјалним и паралелним везама.

Према њеним ријечима, о обиму сарадње и улагањима Србије широм Српске најбоље свједочи чињеница да, захваљујући тренутном руководству Србије, данас не постоји готово ниједна општина од Херцеговине до Крајине у којој Србија није реализовала важан инфраструктурни пројекат, било да је ријеч о болницама, школама, вртићима, мостовима, домовима културе или другим објектима значајним за локално становништво.

– Тренутно радимо на реализацији стратешких пројеката, попут хидроелектране „Бук Бијела“, аеродрома у Требињу, ауто-пута Бањалука – Београд, као и гасификације Републике Српске. Али да бисмо разумјели каква деструкција влада у политичком Сарајеву, треба рећи да они настоје да блокирају или опструишу сваки од ових стратешких пројеката – додала је Цвијановићева.

Она је рекла да је за Републику Српску од суштинског значаја економски јака и политичка стабилна Србија.

– Сваком њеном успеху се радујемо, јер добро разумијемо да таква Србија представља најснажнији ослонац Републици Српској. Такође треба рећи и да се, осим ових пројеката, у том политичком Сарајеву годинама се настоји блокирати доток новца Републици Српској, а нажалост, у томе је често учествовала и опозиција из Српске – навела је Цвијановићева.

Говорећи о борби против епидемије ковида 19, она је нагласила да су институције Српске благовремено одреаговале на појаву вируса корона.

– Иако под страшним притиском, успели смо да очувамо привредни живот, као и радна места, на шта указују и макроекономски показатељи у првој половини ове године – рекла је је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, подаци говоре о томе да је у овом тренутку рекордна запосленост у Српској, већа него у периоду прије пандемије.

– Нови талас вируса упозорава нас да битка са ковидом ни изблиза није готова, тако да ће требати још много труда, стрпљења и одговорности свих нас како бисмо на крају изашли као побједници и са што мањим посљедицама – истакла је Цвијановић.