13/11/2021
Милош Шолаја
Како каже, има неколико модалитета кроз које Република Српска може међународно-правно да испостави свој субјективитет, у оквиру Дејтона, и изрази своју вољу. Додаје да Српска нема капацитет за дипломатско дјеловање, али у сваком случају остаје чињеница да треба да дефинише своју спољну политику у смислу општих интереса, али и у смислу јавних политика које реализује на међународном плану.
Шолаја је подсјетио да су 1998. године, када је Милорад Додик први пут постао премијер Републике Српске, у Бањалуку долазили тадашњи премијер Русије, тадашњи министар иностраних послова Њемачке, јапански министар иностраних послова, Мадлен Олбрајт, Кетрин Ештон, а онда је неко креирао политику да у Бањалуку не треба да се долази да се не би показао тај субјективитет.
Говорећи о претходним посјетама европских званичника Бањалуци, првенствено мислећи на премијера Мађарске Виктора Орбана, Шолаја сматра да то показује намјере играча куда би ко желио да иде.
„Мислим да је прије свега дошло до велике промјене у међународном окружењу јер Русија у вријеме Дејтонских преговора и Русија данас су веома различите, Србија у то вријеме и данас, и многе друге. Русија је већ неколико пута штитила интересе Републике Српске кроз прихватање и тумачење и писма предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске. Оно што је на неки начин изненађујуће и што указује да рејтинг региона Југоисточне Европе, а самим тим БиХ, расте је улазак Кине на велику сцену. Сада заједно са Русијом преузима иницијативу о лимитираном трајању канцеларије високог представника. Кина врло пажљиво мјери све своје потезе“, рекао је Шолаја за АТВ.
Он каже да ћемо сада присуствовати једној новој ери у Босни и Херцеговини и додаје да је Канцеларија високог представника непланирано привела мандат крају.
„Сигурно је да Њемачка неће пустити свог представника који је постављен за високог представника у оваквим околностима, неће га сигурно оставити без залеђине. Пала је улога високог представника, али је сасвим сигурно да политике које воде одређене силе неће бити промијењене, оне ће другим средствима настојати да то воде“, сматра Шолаја.
Лучијано Калужа, бивши генерални конзул БиХ у Франкфурту, каже да Министарство иностраних послова БиХ дјелује потпуно изван система и да је једина веза овог министарства са заједничким институцијама буџет.
„Не постоји ниједан други начин који веже МИП БиХ са заједничком политиком Предсједништва БиХ и то је један апсурд у којем се ми налазимо. Из тога произилази питање да ли ми имамо уопште бх. дипломатију. По мени, она се спроводи на начин да, зависно до шефа дипломатско-конзуларног представништва, тако се одвија и дипломатија земље у којој се налази одређена амбасада. Дакле, имамо ту апсурдну ситуацију да кадрови који су именовани на приједлог бошњачког члана Предсједништва апсолутно поштују, или чак иду корак даље у заступању личних и страначких интереса, док са друге стране нисте имали прилику да чујете да је кадар именован из Републике Српске направио било какву политички инцидентну ситуацију“, рекао је Калужа.
Додаје да тренутни састав Министарства иностраних послова подржава политику самосталног дјеловања представника који имају подршку од актуелног руководства Министарства и, штавише, потенцирају на провођењу таквих политика. Наглашава да се вањска политика мора водити у заједничком договору унутар Предсједништва и као таква спроводити у иностранству.
„Амбасадори заузимају политике и позиције које су блиске тој политичкој структури, поготово амбасадори именовани од стране бошњачког члана Предсједништва. С друге стране, дипломате које долазе из Републике Српске труде се да одржавају интересе усаглашености унутар Предсједништва. Навешћу примјер недавног ширења заставе Армије БиХ у Москви, никавих санкција није било. Имамо самовољна спуштања застава зато што је неко процијенио да данас треба спустити заставу на амбасади, случај твитовања и низ ситуација које се дешавају без икавих санкција само што то одговара једној политичкој структури“, објашњава Калужа.
