Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да економија и економска сарадњу могу бити рецепт за смиривање политичких односа између земаља региона, те да је то могуће када довољно нарасте свијест да су пројекти и њихова реализација предоминантна димензија регионалних односа.

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да економија и економска сарадњу могу бити рецепт за смиривање политичких односа између земаља региона, те да је то могуће када довољно нарасте свијест да су пројекти и њихова реализација предоминантна димензија регионалних односа.

Цвијановићева је у интервјуу Срни нагласила да је економска сарадња добра основа за боље односе у региону, мада она неће и не може отклонити политичко неразумијевање о појединим кључним, важним, па и болним питањима.

Она је оцијенила да је економија добра формула за релаксацију регионалних односа, додавши да су и све регионалне иницијативе, попут “Отвореног Балкана”, наслоњене на то да земље региона имају добру инфраструктуру, да се привреди омогући несметана комуникација и да се потом гради и развија економска сарадња како би људи од тога коначно видјели користи и како би правили боље политичко разумијевање.

Цвијановићева је рекла да БиХ у том погледу увијек наступа свађалачки, наводећи примјер Пељешког моста.

“Нас страшно боли глава као `велику поморску силу која располаже великим поморским добром`, наравно под наводницима, зашто Хрватска прави Пељешки мост. И онда то оде у недоглед, а послије тога видите изграђен мост и његов значај за економију. Колико год су галамили о мосту, сад нико више ништа о томе не прича”, нагласила је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је велика галама била и у вези са Рафинеријом Брод, пројектом “Бук Бијела”, те аеродромом у Требињу.

“Појавили су се неки странци који праве неку причу око аеродрома у Требињу. Кога угрожава изградња аеродрома!? Из тога се види колико је то све затровано и нерационално, умјесто да се каже – зелено свјетло за све пројекте”, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да се Турска укључила и хтјела да да додатни замајац регионалној сарадњи преко великог инфраструктурног пројекта ауто-пута Београд-Бањалука-Београд-Сарајево, али да се никада није могло договорити о томе.

“То је трајало три године, али се није могла наћи рецептура ни око финансирања. Дакле, имате некад некога са стране ко хоће да помогне, али не када је то нешто на унутрашњем или међурегионалном плану. Тада се око тога направи читава драма. Мислим да је то болесно. Здрав приступ је да видите све оно од чега ваш грађанин може да види неки економски бенефит. За мене је то рационално размишљање и рационално дјеловање”, истакла је Цвијановићева.

Она је у интервјуу Срни нагласила да би економска сарадња олакшала живот грађана, али и комуникацију за неко будуће вријеме.

“ОТВОРЕНИ БАЛКАН” ИНИЦИЈАТИВА КОЈА ОТВАРА НИЗ МОГУЋНОСТИ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ

Говорећи о иницијативи “Отворени Балкан”, Цвијановићева је рекла да је то веома добра прича у којој се отварају велике могућности за све грађане региона.

“Ја желим, на примјер, да видим да наши привредници и превозници иду једном траком на граничном прелазу на којој имамо ознаку `ОБ` – `Отворени Балкан`, да пролазе без икаквих процедура, несметано, без чекања. Сада када наиђемо било гдје видимо километарске колоне камиона који буду заробљени по три, четири, пет, седам дана. Тога не би било да смо дио те иницијативе.

Такође, желим да видим наше студенте који, када заврше двије године студија у Сарајеву, Мостару, Бањалуци, могу без проблема да наставе студиј, на примјер, у Скопљу. Или да се нашим радницима признају квалификације без икаквог процедуралног администрирања које му отежава живот”, истакла је Цвијановићева.

Наводећи да нико никога не може нигдје натјерати, Цвијановићева је оцијенила да су партнери из Федерације БиХ од те иницијативе направили неку застрашујућу политичку причу како то наводно значи неку другу врсту интеграција.

“Па, само неозбиљан човјек може тако да тврди, јер ако погледате у ову есенцију у овом малом конгломерату да имате Србију, Албанију, Сјеверну Македонију онда се поставља питање по чему је то великосрпско или по чему је то великоалбанско?”, рекла је Цвијановићева.

Говорећи о наводима из политичког Сарајева да БиХ све те позитивне ствари из приче о “Отвореном Балкану” има кроз “Берлински процес”, Цвијановићева је рекла да се доста тога преклапа, али да је “Отворени Балкан” битан због других ствари, због неке друге блискости.

“Ми смо дјелили овај заједнички простор, и због разумијевања одређених процедура, образовног система и свега тога што смо мање више наслиједили из бивше државе, много лакше би остварили неке ствари. `Отворени Балкан` би значио као још један ниво интеграција који би нам дао веће прилике и шансе него што нам даје `Берлински процес`. Али, они то тако чудно бране по принципу `ово је страно па треба да бранимо`, а `Отворени Балкан` је домаће па то не ваља'”, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да би вољела да је БиХ у “Отвореном Балкану”, те да вјерује да ће Црна Гора прије БиХ постићи договор о приступању “Отвореном Балкану”.

СА ЦРНОМ ГОРОМ ГРАДИТИ ДОБРОСУСЈЕДСКЕ ОДНОСЕ
Коментаришући протекле изборе у Црној Гори, Цвијановићева је рекла да избори у Црној Гори јесу важно питање, јер је важно питање сваке државе – шта се дешава у њеном окружењу.

“Када је ријеч о простору бивше Југославије, ми још више придајемо пажњу таквим дешавањима, с обзиром на прошлост коју смо имали и проблеме из којих смо изашли. Моја жеља и нада, а вјероватно због тога имам и очекивања, јесте да превазиђемо успоне и падове које смо имали у претходном периоду, да идемо линијом успона, унапређујемо наше односе, да се боље разумијемо, да не правимо једни другима политичке проблеме, да се боримо са оним што јесу свакодневни наши стварни животи и да коначно не гледамо једни друге на непријатељски начин”, рекла је Цвијановићева.

Она је грађанима Црне Горе, који су у претходним годинама имали много турбулентних периода, пожељела мир, стабилност и бољу политичку и економску ситуацију.

“Желим да имамо добросусједске односе и добру сарадњу са свим нивоима власти. Људи у Црној Гори знају да у БиХ главне надлежности имате на нивоу ентитета и ако желите да нешто реализујете заједнички то мора да буде адреса за одређене разговоре. Свакако не искључујем ни ниво БиХ за одређену комуникацију која је опет предвиђена или по надлежностима претпостављена”, рекла је Цвијановићева.

РЕАЛИЗОВАНЕ ПОСЈЕТЕ СРПСКОГ ЧЛАНА ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДОНОСЕ ПРВЕ РЕЗУЛТАТЕ

Када је ријеч о њеним изузетно важним активностима по свијету и реализованим посјетама УН, САД, Бриселу и Азербејџану које имају утицаја на позиционирање српског члана Предсједништва БиХ, Цвијановићева је рекла да је добро позиционирање на конференцији УН дало основу за реализацију одређених пројеката.

“Од интереса ми је било да разговарам и са њиховом специјализованом агенцијом за храну зато што имамо много пројеката које реализију министарства пољопривреде Српске и ФБиХ тако да смо хтјели да се та сарадња настави и у будућем периоду”, рекла је Цвијановићева.

Говорећи о посјети чланова Предсједништва Бриселу, она је навела да је то била посјета три члана Предсједништва који имају различите ставове о одређеним питањима.

“Једни тамо оду па само причају како треба уводити санкције, како треба некога малтретирати. Једни оду да објасне, и себе ту сврставам, шта је суштина проблема у БиХ и шта мислимо да се може урадити, а да нико никоме ништа не одузима, не узурпира и да живимо у неком уређенијем свијету бар међуљудских и међуполитичких односа, и међуетничких коначно”, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, билатерални састанци дају прилику да се позиционирају одређени ставови и да се, без злоупотребљавања, укаже ко шта у оквиру БиХ заговара и изнесе ставове о тим темама.

Говорећи о посјети Азербејџану, Цвијановићева је рекла да је резултат те посјете чињеница да предсједник те државе за пар дана долази у званичну посјету БиХ.

“Што се тиче Америке, и то је била типска посјета, често тамо путујем и онда углавном знам ко су саговорници. Мање више то су исти саговорници и мање више истог понашања као у Бриселу”, појаснила је Цвијановићева.

Она је подсјетила да ће ускоро посјетити Кубу, на позив предсједника те земље, и да би та радна посјета требала да олакша свим заинтересованим министарствима здравља у БиХ да направе одређену врсту сарадње, какву имају поједине земље регије.

“Видјећемо како увезати одређене ствари које се тичу здравственог сектора да бисмо и ми имали приступ вакцинама против рака које има Куба. Биће то прилика да видим и њихов научно-истраживачки центар”, рекла је Цвијановићева напомињући да је Србија врло активна на тој врсти сарадњи са Кубом.

Осврћући се на функције предсједника Републике Српске и предсједника Владе Српске које је раније обављала и све што је добро учинила, посебно за мајке, дјецу, пензионере, Цвијановићева је рекла да је и даље у комуникацији са представницима бројних удружења Српске којима је помогла, истичући да су то ситуације гдје се човјек увијек осјећа добро и угодно зато што зна да може да реализује ствари које су корисне.

Иако у формалном смислу има друга задужења, као што су одбрана и спољна политика, Цвијановићева је рекла да је наставила комуницирати са одређеним удружењима Српске и доприносити њиховом раду.

“Наравно, у оквиру свега тога ми имамо предсједника Републике Милорада Додика који је на челу тог тима, имамо Владу која извршава свој дио послова и дефинише ствари из своје надлежности, али ја се увијек осјећам добро, корисно, лијепо и угодно када сам у том тиму зато што знам како функционишемо. Ту су свакако и наши људи у Народној скупштини и сви ми се заједно договарамо, правимо одређене стратегије и оперативне планове а онда видимо и одређене резултате”, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да дугује велику захвалност институцијама Републике Српске за посвећеност и доношење великог броја конкретних мјера у вези са повећањем плата, пензија, социјалних давања, реализацијом важних пројекат у тешким временима која су захтјевала много напора.

ТЕНИСКИ ТУРНИР МНОГО ДОПРИНИЈЕЋЕ АФИРМАЦИЈИ БАЊАЛУКЕ

Говорећи о предстојећем тениском турниру “Српска опен”, Цвијановићева је рекла да је поносна на развој тог пројекта, посебно на чињеницу шта ће тај турнир значити за Бањалуку и Републику Српску у разним аспектима.

“Тих дана ви сте на мапи свјетског спорта, тениса, са врло важним именима која свијет познаје зато што иза њих стоје сјајни резултати. Они ће бити у Бањалуци, дешаваће се нешто што је спектакуларно. Друга ствар, што ме посебно радује, јесте огроман интерес који је исказан за ту спорстку манифестацију. То није нешто што је онако пало некоме на памет да направи, а нема некакву позадину. Тај спортски догађај Има и те како позадину, то ће довести све те људе овдје у Бањалуку, у Републику Српску”, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да ће турнир много значити за афирмацију Бањалуке и Републике Српске и пожељела добродошлицу свим учесницима, навијачима и гостима који ће доћи на тениски турнир.

“`Српска опен` није мали, регионални догађај, већ глобални догађај”, истакла је Цвијановићева, наводећи да је презадовољна и поносна на чињеницу да се у кратком временском року све постигло, договорило и ријешило.