Дејтонски мировни споразум представља темељни концепт конституционализације и опстанка БиХ и тиме основу за европски пут, што подразумијева и престанак дјеловања високог представника и ОХР-а, поручио је данас Миле Дмичић из бањалучког Центра за лобирање.

– Ако БиХ мисли да постане истински члан породице модерних и демократских држава и народа Европе, прво мора ријешити основни предуслов – да се ослободи неуставних, нелегитимних и нелегалних интервенција, да се не урушава дејтонска структура, да стане процес дерогирања права и надлежности Републике Српске гарантованих међународним и унутрашњим правом и политичким документима – сматра Дмичић.

Уочи научно-стручне конференције „БиХ у процјепу Дејтонско-бриселских политика“ у Бањалуци у организацији Центра, Дмичић је истакао да је процес проширења и даље изазов за политички, економски и културни реалитет БиХ.

– БиХ као демократска и правна држава коначно мора испунити програм пет плус двије тачке, затим 14 тачака које су релевантне за почетак преговора и наравно престанак дјеловања високог представника и ОХР-а – рекао је Дмичић новинарима у Бањалуци.

Према његовим ријечима, представници међународне заједнице у функцији су надвласти у БиХ у којој би се требали престати преламати интереси великих сила.

Он је оцијенио да је у БиХ неопходан унутрашњи договор заснован на садашњим изворним уставним начелима као гарант равноправности и једнакости.

Доктор правних наука Љубинко Митровић рекао је да имовина није дефинисана у Уставу БиХ, као и да Уставни суд нема надлежност да одлучује о овом питању.

Митровић је појаснио да се преамбулом Устава директно дефинише питање државне имовине, те враћа на женевске и њујоршке принципе у којима се јасно дефинише расподјела територије у БиХ у омјеру 51 и 49 одсто.

– Питање државне имовине ријешено је управо кроз преамбулу Устава БиХ – Анекса четири на начин да је то 51 и 49 и да ту нема никакве расправе – навео је Митровић.

Он је подсјетио да постоје три приступа када је ријеч о имовини – територијални, који заступа Српска, функционални гдје се све књижи на државу и трећи функционални-територијални принцип као компромисно рјешење.

Митровић сматра да је трећи принцип рјешење, као и да се у овом случају треба поштовати и струка, јер је правно питање постало политичко.

Бивши члан Предсједништва БиХ Иво Миро Јовић каже да се многи питају гдје је у овом тренутку Дејтонски мировни споразум, те да су моћници који су хтјели да његов дух и принципе мијењају у корист глобалних интересних заједница и сфера сада све довели до ћорсокака.

– Како би могли ићи напријед треба се вратити Дејтону, јер свима је јасно да Дејтона два нема и неће га бити. Дејтонско-паришки уговор није превазиђен и он засигурно тражи и вапи да се примијени у оном облику како је и донесен – закључио је Јовић.