НОВОСТИ

Додик: За Српску важно да на путу према ЕУ не жртвује свој идентитет и традицију

21/03/2024

Немам ништа против тога да БиХ постане чланица Европске уније. Једина промјена у односу на прије десет година је смањени ентузијазам према овом питању, рекао је у интервјуу за Космо предсједник Републике Српске Милорад Додик.

 

Интервју предсједника Републике Српске Милорада Додика за аустријски Космо преносимо у цијелости.

Како оцјењујете могући улазак БиХ у Европску унију. Какво је Ваше мишљење у вези са тренутним стањем Европске уније?

Мој став се није промијенио већ годинама. Немам ништа против тога да БиХ постане чланица Европске уније. Једина промјена у односу на прије десет година је смањени ентузијазам према овом питању. Сматрам да за то нисмо искључиво ми криви, колико је Европа, која нам шаље контрадикторне поруке о условима приступања. Европа тренутно нема јединствену водећу снагу која би водила развој ЕУ, што утиче на нашу мотивацију за придруживање. Међутим, ЕУ остаје природно окружење за земље европског континента. Важно је да Република Српска на путу ка Европи не жртвује свој идентитет и традицију.

Ако европски пут омогућава очување наше културе, независности и традиције, вриједи га слиједити. Ипак, ЕУ показује недосљедности, посебно када се ради о владавини права и интервенцијама које подржавају стране силе, што доводи до перцепције Републике Српске као реметилачког фактора. Европа се такође и бори са унтурашњим проблемима што оставља континент под утицајем Сједињених Америчких Држава. Предсједништво Џоа Бајдена, суочено с властитим изазовима, рефлектује ову ситуацију гдје Европа индиректно остаје под водством лидера који можда нису дорасли задатку. Одлучни смо да не изгубимо Републику Српску и да се, ако буде потребно, одупремо наметнутим условима на “европском путу”. Ако европски пут омогућава очување наше културе, независности и традиције, вриједи га слиједити.

У више наврата сте говорили да је циљ Међународне заједнице “дестабилизација БиХ”. Који је заправо циљ Међународне заједнице да се, по Вама, дестабилизује БиХ?

БиХ је пројекат Америке, која је након рата, створила увјерење да су Срби одговорни за сукоб и да заслужују сваку врсту казне. Непосредно послије рата, они нису ималли у циљу да усвоје преговори мира. Њима је БиХ држава у којој ће бити на муслиманској страни уједно и карта за коју се држе како би се представило да су добри са муслиманима. Можете да погледате шта су радили муслиманима на другим мјестима. БиХ нема глобално значајне ресурсе који би њима могли бити од интереса. Међутим, у ових тридесет година, створили су систем у којем су све институционалне и друге команде у држави подређене њиховим интересима, покушавајући континуирано да управљају и намећу рјешења, са варирајућим степеном успјеха. Сада су наишли на препреку која се тешко прелази. Они су искључиво фокусирани на остваривање профита и лобирање. Немам друго објашњење за њихове циљеве.

Често критикујете Америку, да ли постоји неки аспект у којој је сарадња могућа?

Наш народ је приморан да губи вријеме од распада Југославије, неспособан да дефинише своје стратешке и националне интересе, остајући заробљен у циклусу одбране Косова и Републике Српске. Сваки покушај дијалога о било којој теми увијек се враћа на питање Сребренице. Мој став о овој теми већ знате. Злочини су се десили на свим странама и требали бисмо о свима да причамо. Увијек се намеће да су Срби негативци. Овај стални отпор нам је наметнут и успјешно се одржава кроз Европску унију и друге међународне платформе. Убрзањем глобалних процеса, вјерујем да ће америчка позиција на Балкану ослабити или се промијенити. Немамо разлога за непријатељство са Американцима, осим њихових акција попут бомбардовања, кориштења осиромашеног уранијума и војних вјежби над нама. Тешко је прихватити као пријатеље оне који су нас бомбардовали. Ови догађаји нису далеко иза нас, и историјске чињенице се не могу једноставно преправити. Ипак, све док се уважавају наши ставови, мишљења и док се не намеће било шта, ми ћемо бити отворени за сарадњу.

Сматрате ли да ће долазак Доналда Трампа на власт у Сједињеним Америчким Државама промијенити начин вођења политике ка Републици Српској?

Република Српска налази се у изазовној геостратешкој ситуацији, смјештена у срцу Европе, окружена чланицама НАТО-а и ЕУ. Ова позиција захтијева развијање отворене комуникације с околином ради развоја и искориштавања нових прилика. Иако промене у америчкој администрацији, попут оне под Трумпом, могу наговијестити одређене промјене, искуство указује на то да промјене на врху САД-а не значе аутоматски и промјену политике према кључним питањима као што су Косово и Република Српска. У глобалном контексту, очекује се стварање нове равнотеже у међународним односима која би била отворенија. За Републику Српску, у тренутку глобалне нестабилности, кључно је да се бави својим унутрашњим изазовима, посебно у контексту односа унутар БиХ. Инсистирање на повратку уставним принципима и одбацивање наметнутих структура, попут стране администрације, судства и војске које Устав не предвиђа, остаје приоритет.

У контексту тренутног сукоба у Украјини, како БиХ, и посебно Република Српска, одржавају своју позицију неутралности? Како се суочава Република Српска са овим изазовима с обзиром на међународне односе и притиске?

Наша ситуација није лака, али представља једини могући правац. Ако бисмо се ограничили само на пут ка Западу, не бисмо имали никакве користи. То би нас довело до губитка наше ентитетске и политичке идентитете. Пратећи западне трендове увођења санкција Русији, ризиковали бисмо губитак пријатељстава. Јасно је да Русија не би благонаклоно посматрала такве потезе, што би резултирало губитком њеног повјерења и пријатељства, док од Запада не бисмо добили никакву значајну подршку, већ само додатни притисак. Наша снага лежи у неутралном приступу и одржавању пријатељстава са свима који су отворени за то, укључујући и Русију.

Да би се разумио сукоб у Украјини, потребно је осврнути се на историјске чињенице, са којима многи нису упознати.

Овај сукоб данас наговјештава стварање мултиполарног свијета са тежњом глобалних сила за успостављање сопствених сфера утицаја. Критике упућене мени због посјете предсједнику Путину не сматрам оправданим. Увјерен сам да ће, након што се ситуација у Украјини стабилизује, европски лидери тежити састанцима са Путином како би ријешили своје проблеме. Русија располаже огромним природним ресурсима, укључујући метале, минерале и енергенте, које Европа нема. Ово представља неуништиву вриједност и потенцијал за сарадњу, упркос тренутним геополитичким изазовима.

Како оцјењујете тренутне односе између Аустрије и БиХ, нарочито у контексту БиХ на путу ка европским интеграцијама? Како Аустрија подржава или утиче на овај процес?

Сматрам да је министар вањских послова Аустрије подлегао површној пропаганди у вези са Републиком Српском. Разумијем да можда немају времена да дубље истраже ситуацију. Чини се да прихватају информације какве чују без додатног преиспитивања. Доносе одлуке о нама, а не укључују нас у разговор. Политичари долазе у Сарајево, очарани су Башчаршијом и стичу утисак да је све у најбољем реду, док у стварности проблеми остају неријешени. Ако министар подржава даље приближавање БиХ Европској Унији, то је похвално, али за Републику Српску то отвара само једно кључно питање: да ли је “високи представник” легитиман или није? Осим тог питања, многа друга битна питања у БиХ остају нерасвијетљена.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести