Одлука Европског савјета да отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом, али не и са БиХ показало је да се Брисел руководи искључиво геополитичким одлукама. Таква одлука представља вријеђање здравог разума и потпуно обесмишљавање свих напора у вези са дјеловањем БиХ на путу ка ЕУ, истакао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Каже да давањем зеленог свјетла земљама које то нису заслужиле Европска унија је погазила све принципе за које се наводно залаже.

Иако су отворени приступни преговори, Мађарска је јасно ставила до знања да неће дозволити улазак Украјине у Унију.

Отварање приступних преговора са Украјином и Молдавијом, а остављање БиХ на “листи чекања”, показали су колики ниво апсурда станује у Бриселу.

Двоструки критеријуми и девастација свега што се некада називало европским вриједностима показују да Европа није оно што је некада била, каже предсједник Српске.

За Додика таква одлука Европског савјета представља вријеђање здравог разума.

– Парадокс је да Украјина не испуњава ниједан критеријум, али је захваљујући управо политици двоструких стандарда и пристрасности већине земаља чланица ЕУ, добила могућност за отварање приступних преговора. Видимо да су сви покушавали да објасне, боље рећи оправдају своју одлуку, али ту нема никаквог разумног објашњења. Одлука је крајње понижавајућу за БиХ – јасан је Додик.

Украјина и Молдавија спадају у земље са највећом стопом криминалитета и корупције у Европи.

Владавина права готово и да не постоји. Све оно против чега се “европска породица” бори, а на чему се инсистира када је ријеч и о БиХ, изгледа да је у овом случају мање битно. Све то доводи у сумњу намјере Брисела према БиХ.

– ЕУ је одлучила да пошаље политичку поруку и ја сматрам да је она погрешна зато што није интегративна. Ако су се они одлучили да искораче политички и дају ту врсту политичког замаха, подршке овим земљама, онда су то морали да ураде и када је у питању БиХ. И то ме онда доводи до озбиљних сумњи у то шта су то намјере са БиХ – рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.

Премијер Српске Радован Вишковић одлуку Европског савјета оцјењује као куповину додатног времена због геополитичких промјена у свијету.

– Очекују се избори у ЕУ, за Европски парламент. Очекују се избори у неколико европских земаља. Очекују се избори и у Америци и ово је сад покушај неке куповине времена али у стварности од тога нема ништа. Колико је БиХ далеко од ЕУ, Украјина је још даље – наглашава Вишковић.

Све ово показује да Бриселу више није битно да ради за своју корист, него да је важније да одлуке које доноси буду против Русије.

Да ли при томе поштују властите принципе, мање је важно.

– Никакви стандарди, никаква правила која су показана кроз испуњавање одређених услова више не вриједе. То смо видјели кроз убрзани улазак Бугарске и Румуније због чисте геополитике. Сада имате приједлог Украјине и Молдавије, посебно Украјине која се налази дефакто у рату – рекао је Жељко Будимир, професор међународних односа на Универзитету у Бањалуци.

Да је тако, сматра и Грегори Сајмонс, професор на Универзитету у Упсали у Шведској.

Јасно је, каже, да ЕУ игра онако како Вашингтон свира.

– Не постоје никакве основе за отпочињање преговора. Ово је очигледно политичка одлука и Европа се не понаша у складу са својим интересима него показује апсолутну зависност од Сједињених Држава – навео је Сајмонс.

Украјина је држава која нема ни територијални интегритет нити суверенитет.

Из Српске порука да је Брисел овим потезом послао лошу поруку и ЕУ ће се морати редефинисати јер на овакав начин не може дугорочно опстати.

– Они не знају како ће сљедеће године њихова држава да изгледа, не знају докле ће им бити границе. Иначе једна од најкорумпиранијих држава и прије почетка рата. Да данас испуњава све услове брже и квалитетније и све реформе у односу на БиХ. То је једно лицемјерје – сматра Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији.

Војислав Савић, политиколог, наводи да се шаље једна ружна порука земљама Западног Балкана, не само БиХ, него и Србији и Црној Гори и свима другима који су постигли или се труде на направе неке напоре, да се прилагоде стандардима ЕУ, а, како каже, рачунајући на узајамну корист.

Ништа од овога није много забринуло шефа Делегације Европске уније у БиХ Јохана Сатлера.

Оправдање за неотварање приступних преговара Сатлер је пронашао у Републици Српској и њеном односу са Русијом.

– Видимо да су блиске везе руководства Републике Српске и Русије. И ово свакако није тренутак да се интензивирају односи са Русијом. Тренутак је да се минимизирају контакти и да се буде уз ЕУ – рекао је Сатлер.

Једини кога је одлука Европског савјета изгледа мање забринула јесте министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић, који је за вријеме док се одлучивало о европском путу БиХ, боравио у Дохи.

Од можда најпозванијег да о томе говори, за сада ни гласа.

Да ли и то говори о стварним тежњама Федерације да БиХ постане дио Европске Уније?