Јелена Тривић и њен Народни фронт, ни у јуну мјесецу немају званична имена за кандидате на предстојећим општим изборима.

Иако је Тривићка сама, у априлу мјесецу помпезно најавила како ће бити кандидат за градоначелника Бањалуке, од тада у јавности није изнијела ни слово о томе. За два мјесеца, још увијек нема званичног имена испред Народног фронта када је у питању највећи град Српске.

Од оснивања Одбора у Градишци, на чијем је челу Радислав Дончић, НФ није учинио ништа. Као кандидат, спомиње се управо Дончић, али све је то засновано на причи.

Такође, и у Шипову ни трага ни гласа о томе ко ће бити кандидат. У децембру је основан Општински одбор, а први човјек истог је Милан Плавшић, стари прелетач, као што су и многи у НФ-у. До данас, није саопштено име кандидата за начелника те општине.

Жеља Тривићке је и да у Рудом уради нешто на надолазећим изборима. Најављује кандидата, али име не спомиње. Чак је основала и Општински одбор, на чијем челу је Марко Новаковић.

Иста ситуација је у Језеру, НФ кандидата, још увијек нема.

Ко ће финансирати жеље и прохтјеве Јелене Тривић?

Инкасиран новац у Народни фронт Јелене Тривић тежак је скоро 205.000 марака. Не чуди што је дуго крила финансијере, јер је тешко повјеровати и у оно што је по закону морала доставити ЦИК-у.

Увидом у те приходе, физичка лица су, наводно, донирала чак и до 8.000 марака. Ипак, није јасно ко је, заправо, обезбиједио тај новац. Његовим поријеклом ЦИК се није бавила.

Само за мјесечне трошкови, између осталог и службеног аутомобила, фотографа, кирије, канцеларије, Јелена Тривић са платом универзитетског професора, требала би магичном рачуницом да обезбиједи око 100.000 марака. Још чудније је да ту цифру могу достићи лица на чија имена је уплаћиван новац за Народни фронт.

Предсједник странке Јелена Тривић о стварном поријеклу новца никада се није изјаснила, што само подгријава сумње да је тајно обезбијеђен.