Брисел је испоставио БиХ услове и рок за отварање преговора. Тако ће сутра у Мостару лидери СНСД-а, ХДЗ-а БиХ и странака окупљених око “Тројке” покушати да усагласе још три европска закона. Сутрашњи разговори, чији је домаћин лидер ХДЗ-а Драган Човић, можда су и посљедња прилика за постизање договора како би Европска унија отворила преговоре са БиХ 21. марта.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да Српска неће подржати процес приступања Европској унији по цијену губљења идентитета српског народа и традиционалних пријатеља.

Европски пут БиХ првобитно је био условљен испуњавањем 14 приоритета, да би се свео на формулу 3+1, што је генерални директор за Европу у Служби за спољне послове ЕУ Ангелина Ајхорст образложила недостатком времена. И поред изненадног скраћивања листе, Република Српска је показала добру вољу. Отпочели су преговори са ФРОНТЕКС-ом и усвојен је Закон о спречавању прања новца и финансирања терориостичких активности. Преостала су два закона којим Брисел условљава почетак преговора – о судовима и сукобу интереса.

– И ако дође до неке одлуке, биће то одлука за покривање њих на Западу, па ће рећи да отварамо преговарачки процес, без датума. То без датума Турска чека 40 година. Нису у питању само та два закона, говоримо о 14 приоритета, а у њему има закон о Уставном суду – рекао је Додик.

Странке “Тројке” чине све да избјегну договор о одласку страних судија, иако су свјесни да БиХ с њима не може у ЕУ. На приједлог српске стране да се усвоји закон о Уставном суду одговарају контразахтјевом да се формира Врховни суд у оквиру закона о судовима, неопходног за наставак европског пута. При томе одбијају да сједиште Апелационог одјељења буде у Бањалуци.

Лидер “Народа и правде” Елмедин Конаковић изразио је наду да ће бити направљен искорак узимајући у обзир важност пута БиХ ка ЕУ.

– Мислим да за те процесе имамо времене. Када је ријеч о закону о судовима, он може истрпити још неке модификације, али од неких захтјева не можемо одустати и повући се. Направили смо компромисе како бисмо добили ту двостепеност, а спремни смо подржати са, надам се, сједиштем у Источном Сарајеву – рекао је Конаковић.

Замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац пита у чему је проблем да сједиште Апелационог одјељења буде у Бањалуци.

– Има ли неко аргумент зашто је проблематично да буде у Бањалуци? Апсолутно нико од партнера није рекао на неку супротност ставовима Републике Српске, само онда када изађу из зграде гдје договарамо дођу и кажу “добили смо нови став и то је за нас неприхватљиво” – каже Кошарац.

И о закону о сукобу интереса постоје опречни ставови. Српска страна пристаје да се односи само на заједничке институције, Бошњаци се противе принципу етничког гласања унутар Комсије која одлучује о сукобу интереса, док је Хрватима близак модел из Хрватске. И измјене Изборног закона различито се тумаче. За бошњачке странаке, српску опозиције и ОХР, то је увођење савремених технологија током гласања и бројања, за ХДЗ гаранција да им се у наредним изборним циклусима неће поновити случај Комшић.

Предсједавајући Представничког дома ПС БиХ /ХДЗ БИХ/ Маринко Чавара пита о каквом се интегритету изборног процеса говори ако нема легитимних и легалних представнике на мјестима за које се избори организују.

Конаковић каже да не пристају на рјешавања оног дијела Изборног закона који се тиче избора хрватског члана Предсједништва.

– Требало би да се задржимо на овим интегритетским измјенама, јер сам сигуран да ће Кристијан Шмит наметнути ново рјешење, а то нас води у нови заплет – истиче Конаковић.

И ту је Конаковић у праву, у случају да Шмит наметне измјене Изборног закона услиједиће заплет који ће БиХ одвести далеко од европског пута.

– По том закону неће се избори проводити у Републици Српској, него ћемо ми одмах донијети свој закон и проводити по нашем закону. Никакво наметења не долази у обзир, ако наметне Изборни закон ми ћемо донијети свој закон, ако се дрзне да било шта наметне око имовине, ми ћемо донијети одлуку о независности – каже Додик.

Република Српска не жели да изгуби свој идентитет током процеса европских интеграција БиХ, изјавио је предсједник Српске за руске медије. Одлуку о евентуалном чланству Брисел може донијети због геостратешких разлога, као што видимо на примјеру, али је данас много мање еврооптимизма него прије 10 година, закључио је Додик.