26/02/2024
Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да Српска неће подржати процес приступања Европској унији по цијену губљења идентитета српског народа и традиционалних пријатеља.
Европски пут БиХ првобитно је био условљен испуњавањем 14 приоритета, да би се свео на формулу 3+1, што је генерални директор за Европу у Служби за спољне послове ЕУ Ангелина Ајхорст образложила недостатком времена. И поред изненадног скраћивања листе, Република Српска је показала добру вољу. Отпочели су преговори са ФРОНТЕКС-ом и усвојен је Закон о спречавању прања новца и финансирања терориостичких активности. Преостала су два закона којим Брисел условљава почетак преговора – о судовима и сукобу интереса.
– И ако дође до неке одлуке, биће то одлука за покривање њих на Западу, па ће рећи да отварамо преговарачки процес, без датума. То без датума Турска чека 40 година. Нису у питању само та два закона, говоримо о 14 приоритета, а у њему има закон о Уставном суду – рекао је Додик.
Странке „Тројке“ чине све да избјегну договор о одласку страних судија, иако су свјесни да БиХ с њима не може у ЕУ. На приједлог српске стране да се усвоји закон о Уставном суду одговарају контразахтјевом да се формира Врховни суд у оквиру закона о судовима, неопходног за наставак европског пута. При томе одбијају да сједиште Апелационог одјељења буде у Бањалуци.
Лидер „Народа и правде“ Елмедин Конаковић изразио је наду да ће бити направљен искорак узимајући у обзир важност пута БиХ ка ЕУ.
– Мислим да за те процесе имамо времене. Када је ријеч о закону о судовима, он може истрпити још неке модификације, али од неких захтјева не можемо одустати и повући се. Направили смо компромисе како бисмо добили ту двостепеност, а спремни смо подржати са, надам се, сједиштем у Источном Сарајеву – рекао је Конаковић.
Замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац пита у чему је проблем да сједиште Апелационог одјељења буде у Бањалуци.
– Има ли неко аргумент зашто је проблематично да буде у Бањалуци? Апсолутно нико од партнера није рекао на неку супротност ставовима Републике Српске, само онда када изађу из зграде гдје договарамо дођу и кажу „добили смо нови став и то је за нас неприхватљиво“ – каже Кошарац.
И о закону о сукобу интереса постоје опречни ставови. Српска страна пристаје да се односи само на заједничке институције, Бошњаци се противе принципу етничког гласања унутар Комсије која одлучује о сукобу интереса, док је Хрватима близак модел из Хрватске. И измјене Изборног закона различито се тумаче. За бошњачке странаке, српску опозиције и ОХР, то је увођење савремених технологија током гласања и бројања, за ХДЗ гаранција да им се у наредним изборним циклусима неће поновити случај Комшић.
Предсједавајући Представничког дома ПС БиХ /ХДЗ БИХ/ Маринко Чавара пита о каквом се интегритету изборног процеса говори ако нема легитимних и легалних представнике на мјестима за које се избори организују.
Конаковић каже да не пристају на рјешавања оног дијела Изборног закона који се тиче избора хрватског члана Предсједништва.
– Требало би да се задржимо на овим интегритетским измјенама, јер сам сигуран да ће Кристијан Шмит наметнути ново рјешење, а то нас води у нови заплет – истиче Конаковић.
И ту је Конаковић у праву, у случају да Шмит наметне измјене Изборног закона услиједиће заплет који ће БиХ одвести далеко од европског пута.
– По том закону неће се избори проводити у Републици Српској, него ћемо ми одмах донијети свој закон и проводити по нашем закону. Никакво наметења не долази у обзир, ако наметне Изборни закон ми ћемо донијети свој закон, ако се дрзне да било шта наметне око имовине, ми ћемо донијети одлуку о независности – каже Додик.
Република Српска не жели да изгуби свој идентитет током процеса европских интеграција БиХ, изјавио је предсједник Српске за руске медије. Одлуку о евентуалном чланству Брисел може донијети због геостратешких разлога, као што видимо на примјеру, али је данас много мање еврооптимизма него прије 10 година, закључио је Додик.
