Професор емеритус Ненад Кецмановић указао је на ситуацију у којој је сила аргумената замијењена аргументом силе у међународним односима и рјешавању спорова у свијету.

Кецмановић је навео да је случај Шмит парадигматичан примјер на шта су спале УН, те да генерални секретар те организације Антонио Гутереш невјешто сакрива записник са сједнице из кога се види да Кристијан Шмит није изабран за високог представника, те да се лажно представља у БиХ.

Он је навео да ситуација у којој је силу аргумента замијенио аргумент силе у међународним односима и рјешавању спорова у свијету није нова већ би се могло рећи да је стара колико и политика.

– Постоје изреке које кажу да се `на силу или снагу аргумента позивају слаби, а да сили аргумента нису ни потребна`, затим да се `на право и правду позивају нејаки, а јаки и јесу по томе што могу да их крше`, па онда `сила Бога не моли …` – подсјетио је Кецмановић у тексту за „Глас Српске“.

Он је навео да сила аргумента има неке шансе само при равнотежи снага, као што је било између САД и СССР током хладног рата, али чланице два супротстављена блока подлијегале су теорији ограниченог суверенитета, само што је то на Истоку било много грубље и транспарентније, а на Западу суптилније и мање видљиво.

Начело о немијешању у унутрашње послове других држава, САД и СССР, са сателитима, су узајамно поштовали, напоменуо је Кецмановић и додао да се Американци нису војно умијешали када је 1956. године дошло до побуне у социјалистичкој Мађарској, као што је комунистичка љевица везана за Москву остала пасивна приликом побуне студената и радника у Француској 1968. године.

Према његовим ријечима, падом Берлинског зида САД су постале једина суперсила без контрасиле која би је позитивно ограничавала.

– Док се свијет радовао крају хладног рата, разоружању, рађању једног свијета, перспективама вјечног мира, САД нису одољеле изазову глобалне доминације. Нови свјетски поредак, пакс американа, америчка изузетност, свјетлост на бријегу, извоз људских права и демократије, национална геостратешка безбједност која обухвата сваку тачку на планети као потенцијалну опасност коју контролише свјетски полицајац – навео је Кецмановић.

Он је додао да су то синтагме које описују јединствен процес који је можда најјасније дошао да изражаја не само у УН, него свим међународним организацијама и институцијама.

Кецмановић је истакао да су све то постале пуке алатке глобалне политичке, финансијске, медијске, војне, културне доминације широког спектра у доба постистине и постчињеница.

– Непослушни и бунтовни српски свијет нашао се први на мети, а ево смо изгледа и посљедњи, јер Запад је на заходу, а Исток, сјевер и југ се пробудио и уједињује се брже него што је ико очекивао – каже Кецмановић.