Професор емеритус Ненад Кецмановић сматра да би њемачком грађанину Кристијану Шмиту, који је најавио долазак у Републику Српску упркос порукама из Бањалуке да ће бити избачен из Српске, најмудрије било да и не покушава да излаже понижењу ни себе, ни своју земљу, ни колективни Запад.

Кецмановић у ауторском тексту за “Политику” наводи да би Шмиту најбоље било да се држи територије ФБиХ, иако га, како каже, и тамо све теже подносе, те оцјењује да Шмиту преостаје још насилно рушење “зида на крају ћорсокака” инвазијом снага НАТО-а.

Према његовим ријечима, Република Српска мора бити спремна и на најгоре сценарије и припремити контрамјере, као што су повлачење својих представника из заједничких органа, излазак Трећег /Република Српске/ пука из Оружаних снага БиХ.

Кецмановић наводи да је ту и “преузимање надлежности за правосуђе, излазак полиције на ентитетске границе, општа мобилизација, обраћање Русији и Кини за заштиту…”

Он оцјењује да би Шмит могао да заобиђе полицијске патроле на магистралним путевима и да се уђе у Српску на неком шумовитом дијелу међуентитетске границе, али да би тек онда испао, не само понижен, него и смијешан.

– Да уђе под борбеном пратњом специјалаца Бундесвера, који би ушли у оружани сукоб са локалном полицијом – то би тек био скандал у корист властите штете – сматра Кецмановић.

Кецмановић наводи да за Шмита постоји и могућност да се уз помоћ, како је навео, “опозиционих јатака”, пробије у дубину територије Српске, али да се поставља питање шта би тамо радио?

Он оцјењује да притисци, уцјене и санкције и слична “завртања руку”, ако не дају резултат – постају потрошене, губе ауторитет, постају баналне и више их нико не узима озбиљно, па их ваља повући из ћорсокака и покушати пробој “кроз зид”.

– Рекло би се да је тај лажни високи представник, иза кога стоји лажна “међународна заједница” догурао до зида, јер је већ потрошио све расположиве методе притиска на Српску. Преостаје још насилно рушење зида на крају ћорсокака инвазијом снага НАТО-а – истиче Кецмановић.

И то би, оцјењује Кецмановић, био апсурдан потез, јер је БиХ под протекторатом и те снаге се већ налазе на терену.

– Шта би то значило? Хапшење предсједника, премијера, спикера парламента, министара, народних посланика, директора Службеног гласника, увођење ванредног стања и иностране војнеуправе коју би наслиједили локални колаборационисти и одмах признали Шмита за легалног и легитимног в.п. /високог представника/? – пита Кецмановић.

Препрека су, истиче Кецмановић, демократске институције и народ, који и након избора манифестацијама широм Републике даје плебисцитарну подршку предсједнику и коалицији окупљеној око СНСД-а.

Кецмановић оцјењује да алтернативна стратегија колективног Запада за насилно пробијање зида на крају слијепе улице у коју је забасала представља третирање БиХ по узору на Украјину, односно прокси-рат против русофилних Срба преко леђа муслимана Бошњака, што је на неки начин већ виђено од 1992. до 1995. године.

Он сматра да се осветољубиви због пораза Бошњаци и Нијемци можда не би много двоумили, али да Американци, који рачунају да би се укључили и Русија и Кина, вјероватно нису спремни за трећи свјетски рат, барем до предсједничких избора у САД, али колико је мудро уздати се у њихову памет.

Кецмановић напомиње да је Додик демократски изабрани предсједник Републике, за којег је БиХ нежељени државни оквир Републике Српске и нужно зло, а Шмит се лажно представља као високи представник УН у БиХ, неовлаштено ради на томе да дубоко подијељено друштво стрпа у унитарну државу.

Он додаје да се Додик стриктно држи “слова Дејтона”, а Шмит флуидног “духа Дејтона”.

Кецмановић наводи да одлуке несуђеног високог представника у актуелном својству иностраног туристе напривременом боравку у Сарајеву, у Бањалуци игноришу и активно узвраћају и сваку његову одлуку поништавају и то, не само предсједник Српске, него и Влада и Скупштина и “Службени гласник”.

Са друге стране, каже Кецмановић, Шмит стално проширује списак Срба на “црној листи” и прописује нове мјере против Републике Српске, те као и сваки спољни непријатељ збија унутрашње редове Републике.