Као што су у Подрињу Срби убијани на највеће хришћанске празнике, таква судбина је задесила и становнике села Јошаница код Фоче који су на Никољдан прије 32 године доживјели брутални масакр, а породице и данас чекају правду која не станује у Суду БиХ, изјавио је Срни предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца Бранимир Којић.

– Више од 30 година се чекало на почетак суђења, а када је суђење и почело приступило се старом трику Суда БиХ, почело је са одуговлачењем поступка. За овакво судство на нивоу БиХ нормално је да џелати мале Данке Тановић и остале дјеце још нису осуђени, а требало је да буду – рекао је Којић.

Он је истакао да је неизвјесна судбина овог поступка, без обзира што сви докази недвосмислено доказују да је ово масакар који се не памти у скоријој прошлости.

– Од 56 жртава, 21 је жена и троје дјеце млађе од 11 година. Монструозност џелата се огледа у свирепости њиховог злочина јер су неким од жртава одсијецане и главе. Шта се чека, питамо правосудне џелате? Ко Вас плаћа да прикривате и отежете овај и овакве поступке у којима су Срби жртве – рекао је Којић.

Он је упитао да ли је људски да Срби православци сваки свој празник дочекају са горчином у устима, јер су на сваки празник убијани, а нико за српске жртве није пресуђен.

– И на све то, којекакве стране притуве нам дођу овдје и намећу нам некакве законе и бране нам да говоримо истину, намећу нам њихово виђење прошлости, а ово судство на нивоу БиХ је тада врло ажурно када треба да нас процесуирају и осуде – рекао је Којић.

У фочанском селу Јошаница и његовим засеоцима на данашњи дан прије 32 године припадници такозване Армије БиХ убили су 56 мјештана српске националности.

Добро наоружане и бројне муслиманске снаге ушле су 19. децембра 1992. године из правца Горажда у залеђе српских положаја и, палећи све пред собом, на кућном прагу док су се спремали да сломе славски колач, масакрирале српске жене, старце и дјецу.

Десетак заселака Горње Јошанице у општини Фоча избрисано је са географске карте, попаљене су, не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач убијана је и стока, а гдје су то стигли, злочинци су чак посјекли и стабла воћака.

Жртве су убијали на веома свиреп начин, често хладним оружјем. Злочинци су једном мјештанину моторном тестером одсјекли главу, а многе жртве су спаљене и изгорјеле у својим кућама.