Синергија између институција Републике Српске и српских представника највећи је бенефит Републике Српске и показује се у институцијама БиХ, рекао је у интервјуу Срни замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.

Кошарац, који је и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара, рекао је да српски министри у Савјету министара дјелују прије свега с циљем афирмације политике Републике Српске, при чему нема доношења ниједне одлуке која претходно није усаглашена на нивоу њених институција.

– Упорни смо у настојању да обезбиједимо потпуну видљивост ставова институција Републике Српске у процесу креирања одлука на нивоу Савјета министара – рекао је Кошарац.

Сматра да је један од највећих бенефита садашње структуре у институцијама Републике Српске и српских представника у заједничким институцијама на нивоу БиХ та синергија, односно јасно дефинисана политика да сви у БиХ морају научити да се Република Српска пита у Сарајеву, ма колико то за њих било политички болно.

– Ми смо успјели да се том синергијом и захваљујући институцијама и политици предсједника Републике Српске Милорада Додика наметнемо као релевантан политички фактор, а не као што је то некада било да се у Источном Сарајеву није знало какве ће штетне одлуке донијети Савјет министара по Републику Српску – каже Кошарац.

Тада, додао је, није постојала синергија између институција Српске и тадашњих српских политичких представника.

– Данас имамо ту снагу и мислим да је то највећи бенефит Републике Српске, која се показује у институцијама БиХ, гдје се јасно види наш предан и одговоран рад – истакао је Кошарац.

ПОЛИТИЧКА АТМОСФЕРА У САВЈЕТУ МИНИСТАРА НИЈЕ ИДЕАЛНА

Кошарац је потврдио да политичка атмосфера у Савјету министара није идеална, јер постоје озбиљна питања о којима нема сагласности, али имају и она која могу бити на столу како би се могла усаглашавати.

То је, наводи, већ препознато као модел дјеловања српских министара, који не дозвољавају никаква дјеловања институција на нивоу БиХ која нису у складу са Уставом БиХ и Дејтонским споразумом.

– Мислим да смо на адекватан начин заштитили уставну позицију Републике Српске, да на адекватан начин штитимо капацитет Српске кроз механизам координације, који се односи на европска питања и европске стандарде и интеграције. Мислим да је то потпуно јасно – истакао је Кошарац.

Према његовим ријечима, ниједан акт који је донио Савјет министара није штетан по виталне интересе Републике Српске, њених институција и грађана.

РЕПУБЛИКА СРПСКА СУВЕРЕНО ДОНОСИ СВОЈЕ ОДЛУКЕ

Одговарајући на питање у вези са константним некоректним односом и поступцима ОХР-а, Уставног суда БиХ и појединих западних дипломата према Републици Српској и предсједнику Додику, Кошарац је рекао да ту постоје два концепта – први суверено одлучивање домаћих политичара на темељу Устава БиХ, без мијешања странаца.

То промовише Република Српска и њен предсједник. „Примарно је питање да ли постоје храброст и снага политичких партнера из ФБиХ да кажу да то они прихватају. Република Српска има ту снагу и то и показује. Република Српска суверено доноси своје одлуке и спроводи своје политике“, навео је Кошарац.

Други концепт се односи на оне који су понизни према било ком странцу који дође у БиХ и који им је у правилу партнер, умјесто да то буду представници Срба и Хрвата, односно друга два конститутивна народа.

Према његовим ријечима, политичке представнике Српске, за разлику од бошњачких политичара, уопште не интересује став странаца, поготово оних недобронамјерних, попут лажног високог представника Кристијана Шмита или америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија, којима је стало само до тога да БиХ буде и остане протекторат.

Он сматра да је потпуно лицемјерно причати о европском путу БиХ, а да у институцијама БиХ сједе странци и да постоји ОХР.

УТИЦАЈ СТРАНАЦА НА ПРИЛИКЕ У БиХ ЈЕ МАЛИГАН

Колико се пута од европских званичника чуло да нема европског пута БиХ са ОХР-ом, пита Кошарац и додаје „зашто се онда не затвори ОХР?“.

– Нека неко од тих странаца легитимише Шмита. Шта је он данас? Странац и камен спотицања добрих односа у БиХ. Он је малиган – истакао је Кошарац.

Нагласио је срамну Шмитову и Марфијеву улогу у политички монтираном процесу предсједнику Додику пред Судом БиХ у коме, како је навео, нема ни права, ни правде, ни правичности.

Према његовим ријечима, кредибилан став представника Републике Српске у погледу европске будућности БиХ јасно је представљен јавности, али је још отворено питање зашто у Уставном суду БиХ сједе странци и домаћи политички контаминирани чланови из СДА, који су директна препрека чланству БиХ у ЕУ, те спроводе перфидну политику против интереса Српске.

– Наша политика није прегласавање ни у каквој институцији, наша политика је доношење закона о Уставном суду БиХ у коме ће сједити грађани БиХ и гдје ће се врло јасно дефинисати начин избора судија и начин одлучивања – рекао је Кошарац.

ПЛАН РАСТА КОЧЕ ЧЕТИРИ КАНТОНА И СДА, СРПСКА ЈЕ КОНСТРУКТИВНА

Говорећи о Плану раста и кочничарима европског пута БиХ, Кошарац је рекао да га жалости прича о новцу из европских фондова и да при томе мисли да је у знатној мјери или шарена лажа или се производи као потреба додатних социоекономских реформи, уз обавезна условљавања.

Свједочи се, каже, условљавању европских званичника за спровођење одређених реформи, при чему Сарајево одмах капитулира и каже: „Ви дајте милијарде, а ми ћемо урадити све што кажете“.

– Ми опрезно водимо политику, цијенимо да треба наставити пут ка ЕУ, али исто тако треба дефинисати политику која ће заштитити уставе БиХ и Републике Српске, односно уставну позицију Српске унутар БиХ. То је фундаментално питање, поготово на европском путу, гдје јасно кажемо да нема тог пута без примјене механизма координације – навео је Кошарац.

Неки сад у БиХ, напоменуо је, покушавају на темељу неусвајања Плана раста да централизују одређене институције, што је за српску страну неприхватљиво.

– Цијенимо да у сваком кораку ка испуњавању услова и Република Српска и ФБиХ и њени кантони буду видљиви у том процесу – рекао је Кошарац.

Он је у својству члана радног тима за усаглашавање одређених питања у вези са Планом раста похвалио напоре институција Републике Српске, Владе, кабинета премијера, предсједника Републике и српског члана Предсједништва БиХ, који су предано радили да то питање дефинишу на начин да заштите уставни капацитет Српске.

Поновио је да је кочничар европских интеграција БиХ ФБиХ, у конкретном случају четири кантона под владавином СДА, због неусвајања Плана раста.

– Република Српска је конструктивна, дала је своје приједлоге. Република Српска је активна, али у коначници, у одлучивању, проблем је у Федерацији, односно проблем је у политичком разилажењу између СДА и „тројке“ – рекао је Кошарац.

ГЛАВНИ ПРЕГОВАРАЧ СА ЕУ ТРЕБА ДА БУДЕ СРБИН ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Када је ријеч о именовању главног преговарача између БиХ и ЕУ, Кошарац је рекао да не зна зашто би некоме сметало да он буде Србин из Републике Српске, јер неке друге важне функције на пољу европских интеграција обављају представници друга два конститутивна народа у БиХ.

– Вјерујем да ће одлука о главном преговарачу са ЕУ бити донесена на основу договора на политичком нивоу партнера на власти, која подразумијева и одлуку о структури преговарања. Не можемо те двије одлуке појединачно посматрати, него их треба везати за пакет – рекао је Кошарац.

Није могао да каже име потенцијалног кандидата за ову функцију, јер је тај процес још у току и у надлежности је Савјета министара, а не Предсједништва БиХ, како то неко жели да представи.

Анализирајући рад министарства на чијем је челу, Кошарац је навео приоритетно питање реализације политика које дефинишу институције Републике Српске и БиХ.

Максимална пажња је, како објашњава, усмјерена ка обезбјеђењу видљивости ставова и принципа институција Српске, заштите и очувања њеног уставног капацитета, као и виталних интереса, те економских и привредних планова општег друштвеног развоја.

Оцијенио је да је ово министарство управо промотер договора два ентитета и дистрикта Брчко са заједничким институцијама БиХ, при чему, како је навео, у својству министра никада није дозволио да Савјет министара донесе одлуку која није усаглашена на том нивоу.

– Мислим да је то озбиљан капитал, озбиљан метод – нагласио је Кошарац.

БиХ ИМА ПЕРСПЕКТИВУ И У ЕУ, И У ОТВОРЕНОМ БАЛКАНУ, И У БРИКС-у

Кошарац је рекао да неће да доноси одлуке без ентитета, јер жели да буду видљиви, да се питају и за сектор енергетике и пољопривреде, заштите животне средине, малих и средњих предузећа, туризма и других надлежности овог министарства, које има координирајућу улогу.

– Такве и сличне амбиције, укључујући и негативан став политичког Сарајева закочили су и реализацију идеје „Отвореног Балкана“, на штету привредника из цијеле БиХ – напоменуо је Кошарац.

Он је подсјетио да је усвојена одлука о квалитету нафте и нафтних течних деривата, што је био један од услова за завршну фазу преговарања о чланству БиХ у Свјетској трговинској организацији, и то би требало да се деси до половине наредне године.

За БиХ би, сматра, било добро да осим тежње ка ЕУ, попут Србије, јача и везе са Кином, контактира са БРИКС-ом, као и са неким другим међународним платформама које могу да донесу бенефит.

Међутим, за разлику од Републике Српске, која има амбиције да се појави и отвори на регионалном, европском и свјетском тржишту, Кошарац каже да је ФБиХ веома скептична, неодлучна, чак и опструктивна у неким примјерима.

Кошарац је на крају свим грађанима Републике Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта упутио честитке за божићне и новогодишње празнике, са жељом да их проведу у весељу, са много здравља, породичне среће и успјеха у раду.