НОВОСТИ

Ковачевић: Нема преговора без затварања ОХР-а и одласка страних судија

10/11/2023

БиХ не може направити сљедећи корак и отворити преговоре о приступању са ЕУ док не испуни свих 14 приоритета, што подразумијева и затварање ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ, рекао је делегат у Клубу српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић.

 

 

– Ако нас питате, то је приоритет број један и треба да уђемо у Парламентарну скупштину БиХ и тај посао завршимо“, истакао је Ковачевић, коментаришући недавно објављени Извјештај Европске комисије о напретку БиХ.

Он је рекао да су представници Републике Српске спремни да у Парламентарној скупштини БиХ заврше све, али да сва питања буду стављена на дневни ред, што подразумијева затварање ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ.

– То је нешто што пише у 14 приоритета Мишљења Европске комисије – нагласио је Ковачевић.

Он је истакао да из Републике Српске не постоји никакав проблем да се све стави на сто и у Парламентарној скупштини БиХ заврши сав посао и свих 14 приоритета.

– Добили смо и сада у извјештају Европске комисије да ће преговори бити отворени оног тренутка када испунимо све што пише у 14 приоритета. Међутим, чули смо став представника сарајевских или бошњачких политичких странака да питање страних судија у Уставном суду БиХ треба да се ријеши дан пред улазак у ЕУ. Европска комисија је рекла да тако не може – нагласио је Ковачевић.

Он је указао да се у БиХ проблематизује све када се говори о ономе што је уставна структура, надлежности ентитета и надлежности БиХ, онолико колико их има и како је наведено у Уставу БиХ.

Ковачевић је рекао да се недавно објављени извјештај Европске комисије односио на Украјину, Молдавију, Грузију и БиХ, те да унутар тог контекста и треба гледати на то питање. Према његовим ријечима, када се извјештај Европске комисије за БиХ упореди са земљама као што су Украјина и Молдавија, онда много позитивније дјелује за те земље.

– Али, морамо бити реални, то су земље које не контролишу своју територију и не зна се уопште о којој територији је ријеч. То су земље у којима до прије пет или 10 година нису ни знали да ли уопште желе у ЕУ или према некој другој страни. Очигледно је да то код њих зависи од избора од избора. Сада вјероватно желе у овим околностима да то брзо заврше – рекао је Ковачевић за БХРТ.

Он је нагласио да је БиХ урадила много више од Украјине, Молдавије и Грузије заједно и истакао да за разлику од ове три земље у БиХ постоји консензус о европском путу који не зависи од тога какви ће бити резултати избора.

– Мислим да је БиХ уназад деценијама урадила стварно много и много више него бројне земље које су већ чланице ЕУ попут Румуније и Бугарске. Урадили смо огромне ствари и заборавља се колико се БиХ промијенила, систем унутар БиХ. Ако питате нас из Републике Српске, ми мислимо да је то у већини случајева било негативно, али то су били захтјеви ЕУ“, навео је Ковачевић.

Он је нагласио да је БиХ деценијама на европском путу и испуњава услове који се пред њу постављају, али да су, нажалост, захтјеви ЕУ најчешће били такви да се БиХ мијења, што је, како сматра, лоше.

– Да ли је било или није било довољно то су сада већ неке друге ствари. Тешко је о томе говорити на поједностављен начин да ли смо задовољни или не. Ближе сам томе да нисам задовољан и да немамо претјерано разлога да будемо задовољни начином на који су нас позиционирали и третирали – рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да у БиХ, од потписивања Дејтонског мировног споразума, постоји консензус свих политичких странака у Федерацији БиХ и у Републици Српској, у власти и опозицији, да се иде у ЕУ.

– Боравио сам недавно у посјети Европском парламенту и имао разговоре са посланицима тог парламента, представницима Европске комисије и Савјета ЕУ, али и у парламенту Белгије. Из перспективе Белгије БиХ је преједноставна земља у којој се веома једноставно доносе одлук – рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је, када је ријеч о БиХ, неприхватљиво да стално постоје захтјеви да се земља централизује, док се у Белгији, средишту и земљи у којој се налазе све институције ЕУ, одлуке доносе много теже него у БиХ.

– ЕУ је, на примјер, жељела потписати споразум о слободној трговини са Канадом. Свих 27 земаља чланица ЕУ су жељеле да потпишу споразум о слободној трговини са Канадом, 26 земаља је потписало и ратификовало тај споразум, у Белгији је запело јер Валонија није дала дозволу. Валонија као један ентитет није дала дозволу да се ратификује тај споразум и цијела ЕУ није ратификовала Споразум о слободној трговини са Канадом – рекао је Ковачевић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести