У Сребреници су током протеклог рата постојала три логора за Србе у којима је било затворено више од 120 људи, међу којима и дјеца, а убијено их је више од 30, рекао је предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.

Лале је као примјер навео рањеног деветогодишњег Брана Вучетића и Миру Филиповић са седмомјесечним сином Немањом и трогодишњом кћерком Оливером из братуначког села Бјеловац који су били затворени у логор у Сребреници и мучени глађу у просторијама у којима није било гријања.

Он је поменуо и српску дјецу из сребреничког села Чумавићи из кога су муслиманске снаге комплетно становништво отјерале и затвориле у логор “Пилићарник” у Поточарима.

Лале указује на једностраност и тенденциозност садржаја приједлога резолуције о Сребреници инициране у Генералној скупштини УН у којој се нигдје не помињу муслимански злочини над Србима и логори у које су затварана чак и дјеца.

Познато је да су логори за Србе у Сребреници били у просторијама зграде бивше полицијске станице, зграде суда и “Пилићарника” у Поточарима.

Осим ових логора, Лале наводи да су за притварање и мучење Срба кориштени објекти сеоских школа у којима су биле команде муслиманских јединица, те неколико приватних кућа у власништву утицајних локалних активиста СДА, као и штала за силовање Српскиња у Каменици.

– Према нашој евиденцији више од 120 Срба било је у сребреничким логорима, а више од 30 је убијено на разне начине, између осталог, због сталног мучења и изгладњивања. Томе треба додати да није преживио нико од Срба који су 1992. године остали у Сребреници као лојални тадашњој муслиманској власти – рекао је Лале.

Окривљују Србе да би “опрали” себе

Лале истиче да је апсурд и лицемјерство да су спонзори резолуције Њемачка и Руанда, државе које су починиле геноцид.

– Њемачка је у два свјетска рата починила геноцид на нашем простору, а Руанда над својим становништвом. Да ли те двије земље имају морални кредибилитет да покрећу питања о неком наводном геноциду? – упитао је Лале.

Он је навео да идејни творци и налогодавци овог пројекта САД и Велика Британија које желе са себе да скину бреме историјске одговорности за почињене злочине широм свијета и љагу пребаце на микроплан, окривљујући Србе за геноцид за који најеминентнији свјетски стручњаци тврде да се није догодио.

– Ова намјера неће ништа добро донијети ни обичним људима ни земљи у цјелини – сматра Лале.

Он подсјећа да су остали некажњени злочини које су муслимани у усташким формацијама починили у два свјетска рата на овом простору.

– Охрабрени чињеницом да нису одговарали, наставили су чинити злочине над Србима и у протеклом грађанском рату у БиХ упадајући у српска села, убијајући, пљачкајући, палећи и уништавајући све што је српско како би уништили трагове српског постојања у БиХ гдје год су стигли и успјели – рекао је Лале.

Он је указао да су друштвене мреже преплављене коментарима, исламском пропагандом, пријетњама и театралним доласком у Поточаре и Сребреницу федералног министра унутрашњих послова Раме Исака са синовима.

– То све нарушава односе и безбједносну стуацију на овом подручју и остаје питање колико би Сребреничана муслиманска страна опет била спремна жртвовати, након што је Алија Изетбеговић жртвовао 5.000 Бошњака за унитарну БиХ и прогон Срба са ових простора, на којима живе вијековима, за разлику од Бошњака чија историја је стара свега три деценије – рекао је Лале.

Још се трага за 49 Срба који су у току рата заробљени и нестали у Сребреници, а сумња се да су посмртни остаци неких од њих укопани у Меморијалном центру у Поточарима како би били приказани као бошњачке жртве из јула 1995. године.