Делегат српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је да иако нико није показао нити доказао било какве пријетње упућене према запосленима у Меморијалном центру у Поточарима, за час се појавила салва осуда одасланих од Кристијана Шмита, преко сваколиких невладиних организација па до Амбасаде САД.

Бурсаћева је нагласила да овај случај још једном показује да осовина састављена од манипулативних медија, појединаца и организација и даље неуморно ради како би се одржао жељени наратив и квази-истина, чак и кад је нема ни у траговима.

– Чини се, ипак, да се под пријетњом, у конкретном случају Меморијалног центра у Поточарима сматрају конкретне чињенице, докази и научни подаци који озбиљно поткопавају одређене наративе, идеје и намјере, што наведенима смета и што на све начине настоји загушити – указала је она коментаришући извјештај који је 2. августа објавио Меморијални центар Сребреница који је, како су навели, од маја 2022. до маја ове године забиљежио 90 случајева негирања тзв. геноцида у медијима и изјавама јавних личности у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори.

Бурсаћева је истакла да је посебно проблематична замјена теза, односно објеката стварних напада и пријетњи, у конкретном случају представника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске из Среберенице који се претворе у “пријетњу” чим подастру чињенице о томе каквом су се невољом и чијом злотворском руком нашли у тој категорији.

– Испада да је пријетња и кривично дјело када свједочиш о злој судбини страдања очева, мајки, стараца и дјеце из реда српског народа на тим просторима током цијелог 20. вијека, посебно у протеклом рату. Не уклапају се у пројекцију, па их се ваљда треба учинити невидљивим, небитним, дехуманизовати их, јер по креаторима квази-истине жртве могу бити само на једној страни, а сви други су пријетња – констатовала је Бурсаћева.

Она је рекла да је истина да постоји много говора мржње у БиХ, да се цијели народ и ентитет покушавају назвати свим могућим погрдним именима, посебно на друштвеним мрежама, али да се због једног статуса покрене цијела машинерија, није баш чест случај што доказује како пристрасност, тако и намјеру да се прави проблем и у континуитету креира кривица једној страни.

– Пријеко потребна истина о страдањима и жртвама је обично колатерална штета али због свега што смо као народ доживјели у 20. вијеку, морамо је одбранити – закључила је Бурсаћева.

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић је прије неколико дана изјавио да се такозваним извјештајем Меморијалног центра Сребреница о негирању геноцида у Сребреници стављају мете на чело преживјелим Србима и њиховим породицама, које муслимански злочинци нису успјели побити у рату.

Он је оцијенио да то има два циља – први је да оправда средства која им је дала Влада Велике Британије која се ограђује од овог такозваног извјештаја, наводећи да не представља ставове те владе, а да је други циљ да се зачепе уста свима који не мисле као они и који ствари гледају кроз призму истине и чињеница.

Меморијални центар Сребреница објавио је 2. августа на свом сајту извјештај који је, како су навели, забиљежио 90 случајева негирања такозваног геноцида од маја 2022. до маја ове године у објавама медија на интернету и изјавама јавних личности у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори.