НОВОСТИ

Новаковић Бурсаћ: Подршка пријему Kосова лоша порука за мир и стабилност

12/12/2023

Делегат Клуба Срба у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ истакла је на сједници Политичког комитета Савјета Европе да би подршка захтјеву самопроглашеног Косова за приступање Савјету Европе била још један доказ да дио међународне заједнице спроводи политичке иницијативе на западном Балкану средствима која нису заснована на међународном праву и која не представљају добре поруке за стабилност и мир.

 

 

Бурсаћева је указала да је довођење Републике Српске у негативан контекст у вези са ситуацијом на сјеверу Косова и Метохије, посебно у вези са Заједницом српских општина, злонамјерно и нетачно.

Она је навела да се Република Српска, један од два ентитета у БиХ, призната у складу са Дејтонским споразумом, формално и суштински бори за потпуну имплементацију тог међународног споразума.

– Никада не заборавите да је Дејтонски мировни споразум прихваћен и потписан од свих страна у региону и иностранству, доносећи мир и стабилност нашој земљи и региону. На терену у БиХ не постоји покушај сецесије, већ се дешавају снажне политичке и правне активности које имају за циљ потпуну примјену владавине права и поштовање демократских принципа коју спроводе званично изабрани представници Српске – навела је Бурсаћева.

Она је указала да, супротно томе, власти на Косову крше постигнуте споразуме и међународно право, што би чланови Политичког комитета Савјета Европе требали да имају на уму како током разматрања захтјева за приступање Косова у Савјет Европе, тако и у својим званичним документима.

Бурсаћева је истакла да би подршка овом захтјеву била још један доказ да дио међународне заједнице спроводи политичке иницијативе на западном Балкану средствима која нису заснована на међународном праву и која су неправедна, неадекватна, промовишу двоструке стандарде и не представљају добре поруке за стабилност и мир.

Она је навела да су сви позвани да чувају и штите главне стубове Савјета Европе – демократију и владавину права, те подсјетила да Косово као независна држава није признато од два најважнија политичка система за европски континент, односно УН и ЕУ.

– Тренутно је кључно питање у вези са владавином права да ли имамо на уму и владавину међународног права у овом случају. Вјерујем и надам се да је одговор позитиван, иако сви свједочимо опасном тренду да се одлучује супротно – указла је Бурсаћева.

Подсјећајући да БиХ, међу многим другим бројним чланицама УН, није признала Косово као независну државу, Бурсаћева је нагласила да се та чињеница неће промијенити у будућности, зато што се у БиХ схвата шта кршење међународног права и суверенитета било које чланице УН може да значи за мир и стабилност региона и Европе.

– Резолуција 1244 и даље је на снази и не смије бити заобиђена или игнорисана. Ова организација, и сви ми овде присутни, морамо бити свјесни шта овај случај, који многи исправно називају преседаном, може изазвати у погледу будуће архитектуре европског континента и интегритета других земаља. Не можемо порећи своју одговорност у овом процесу слабљења Европе – упозорила је Бурсаћева.

Као што неки тврде да је ово посљедња генерација која може предузети конкретне акције да заустави климатске промјене, навела је Бурсаћева, такође је ријеч и о посљедњој генерацији која може одржати свјетски поредак и мир створен под окриљем УН послије Другог свјетског рата.

– Када је ријеч о демократији и владавини права на терену, свједочимо свакодневном насиљу, грубим кршењима основних права српског становништва на Косову, које, вјеровали или не, живи у гетима, без слободе кретања. И све се ово дешава у срцу Европе у 21. вијеку – навела је Бурсћева.

Она је указала да су широм територије Косова уништавана српска гробља у покушају брисања трага српског постојања на том простору.

– Велики број цркава и других објеката које су важан дио српске културне баштине се уништава и постоје многи покушаји лажне интерпретације историјских чињеница, поријекла и контекста културне баштине – рекла је Бурсаћева.

Цитирајући извјештај правних стручњака Савјета Европе о захтјеву за чланство самопроглашеног Косова у овој европској институцији, Бурсаћева је навела да је право Срба на приватну својину масовно ограничено уз велики број случајева директних нелегалних експропријација.

Бурсаћева је подсјетила и на непријатељство према српском становништву исказано од режима у Приштини, кршење Резолуције 1244, те договора постигнутих између Приштине и Београда под окриљем Брисела, као и регионалних споразума о слободној трговини.

– Имајући све ово на уму, апсолутно је неопходно нагласити да ниједан од услова за приступање Косова Савјету Европе није испуњен – закључила је Бурсаћева у обраћању члановима Политичког комитета Савјета Европе.

Остале Вијести