На Гувну поред Дрвара су избјеглице из Лике, Срба, Доњег Лапца, Книна, Бенковца, Грахова, Дрвара и Мартин Брода формирале најтужнију колону српског народа, коју су 4. августа 1995. године покушале зауставити хрватске јединице бомбардовањем на Петровачкој цести, рекла је за Срну начелник општине Дрвар Душица Рунић.

Рунићева је рекла да Дрварчани и данас свакодневно ходе Петровачком цестом, враћају се кући да чувају огњишта, а сваки корак им је тежак и мукотрпан, баш као и онај из избјегличке колоне.

– На Гувну поред Дрвара подигнут је крст гдје се сваког 4. августа сјећамо жртава и посљедица највећег прогона српског народа на овим просторима. На Гувну су се среле ове избјеглице и формирале најтужнију колону. Надаље су им се придружили Петровчани и наставили су ка Српској и Србији, са најосновнијим стварима, без очекивања, са највећом жељом да спасу живот – рекла је Рунићева.

Према њеним ријечима, Петровачка цеста заувијек треба да подсјећа на злочин који је преживио српски народ.

– Идући Петровачком цестом у колони борбе за живот покушали су их зауставити бомбама. Управо на том мјесту страдања подигнут је крст који нас све треба подсјећати да никад не заборавимо, али и подсјетити да нас та колона живота тјера да идемо напријед – истакла је Рунићева.

Рунићева је нагласила да је од велике важности што Србија и Српска на челу са предсједницима Милорадом Додиком и Александром Вучићем сваке године обиљежава овај значајан датум како би остао упамћен и сачуван од заборава.

– Грађани Дрвара ће се придружити обиљежавању страдања на Петровачкој цести. Као највећа повратничка општина смо показали да је повратак и борба за опстанак на огњиштима истом цестом могућ, али да је пут једнако тежак – нагласила је Рунићева.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је недавно да ће заједно са предсједником Србије Александром Вучићем посјетити Петровачку цесту 4. августа, гдје је колона српских избјеглица бомбардована и у Другом свјетском рату и у Погрому “Олуја”, гдје ће положити вијенце.

Погром Срба у “Олуји” почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима “Веритаса”, током “Олује” протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.