Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је у тихој блокади с обзиром на чињеницу да је само у посљедње вријеме, и то усљед непостојања кворума, прекинуто неколико сједница заредом због чега појединци из бошњачког блока призивају Кристијана Шмита да искористи такозвана бонска овлашћења и промијени правила рада у том тијелу. Међутим, извјесно је да од тога неће бити ништа, јер је и он признао да не смије да дира у Устав БиХ, пише Глас Српске.

У члану четири Устава БиХ, који се односи на Парламентарну скупштину БиХ, пише да је чине Дом народа и Представнички дом. У Дому народа, наиме, сједи 15 делегата. Двије трећине су делегати из ФБиХ – по пет у клубу Хрвата и клубу Бошњака, док преосталих пет из реда српског народа бира Народна скупштина Српске.

– Девет чланова Дома народа сачињава кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата – прецизирано је у Уставу БиХ.

То правило се посљедњих мјесеци представља као проблем, нарочито од тврдњи да већину у Дому народа немају више они који су формирали власт на нивоу БиХ послије избора 2022, већ „осморка“. Правила рада Дома народа, која су и уставна категорија, су враћена у фокус након промјене партнера у власти и настојања да са мјеста предсједавајућег Дома народа буде смијењен Никола Шпирић (СНСД) и да буде завршен поступак разрјешења министара из те странке у Савјету министара Сташа Кошарац и Срђан Амиџић, која је потврђена прије извјесног времена у Представничком дому.

То још није потврђено јер су управо кадрови СНСД-а на три од пет позиција у Клубу Срба (Никола Шпирић, Радован Ковачевић и Средоје Новић) чиме држе кворум у својим рукама, односно ако их нема на мјестима није могуће ни почети, односно наставити сједници чак и ако су ту Желимир Нешковић (СДС) и Ненад Вуковић (ПДП) који и тврде да је нова већина очигледна. Ту моћ има и ХДЗ у Клубу Хрвата јер и они имају три делегата међу којима су Марина Пендеш, Драган Човић и Зденко Ћосић, а у Клубу су још Илија Цвитановић (ХДЗ 1990) и Златко Милетић (ЗНГ).

Шаролика слика је и у бошњачком Клубу. Ту су Шефик Џаферовић и Сафет Софтић из СДА, Џемал Смајић из СБиХ, Џенан Ђонлагић из ДФ-а те Кемал Адемовић из НиП-а као једини кадар из бошњачких партија које чине власт.

На посљедњим сједницама делегати из сва три клуба, свако из својих разлога, је напуштањем сједница у одређеним моментима рушио кворум, те је све чешће призиван Шмит да реагује, односно да наметањем одлуке, у смислу да смањи број руку за кворум, одблокира рад Дома и омогући пролаз одлука које су на чекању или чак да заврши поступак смјена.

Најгласнији у томе су у СДА. Са посљедње сједнице Главног одбора дали су пуну подршку бошњачким и другим делегатима „који не дозвољавају флагрантно кршење и злоупотребу Пословника од стране Шпирића и Човића“.

– Позивамо високог представника да смијени Шпирића – пише у закључцима.

Шмитову интервенцију тражио је недавно и лидер СДП-а Нермин Никшић док је Ђонлагић из ДФ-а подвукао да високи представник нема мандат да мијења Устав БиХ, подсјећајући да је то потврдио и Шмит у септембру 2022.

– Као високи представник не могу мијењати Дејтонски споразум и Устав БиХ. Устав може мијењати једино Парламент БиХ, који бирају грађани ове земље и донијети измјене које су у складу с пресудама Европског суда за људска права – рекао је тада Шмит, а пренијели медији.

То је потврдио и током гостовања у емисији на једној федералној телевизији у петак увече, ријечима да не би рекао да ће било кога отпуштати с функције, али да мора вршити притисак да институције раде те да је кворум од три делегата „зацртан у државном Уставу“ и да то мора тумачити на начин да то не може мијењати.

Правник из Сарајева Дамир Сакић за „Глас“ наглашава да је кворум уставна категорија и да је у вријеме првог високог представника Карла Билта утврђено, а у мандату Педија Ешдауна потврђено да они немају надлежност да амандирају Устав БиХ.

– Шмит је потврдио да његовим одлукама неће бити разрјешења носилаца јавних функција, а што је у контексту Дома готово сигурно најбоља одлука. Посљедице би биле несагледиве, демократски и политички неприхватљиве, а опозиција, ако би их прихватила, политички би завршила – оцијенио је Сакић који је сагласан са тврдњама из Српске да Шмит није легални високи представник.

Сматра и да је индикативно да Шмит суфлира бошњачком блоку „тројка“ да кад су без политичког и демократског капацитета ушли у процес смјене СНСД-а из власти, уз тврдњу да имају већину и да ће СНСД „багером згрнути“ и „гумицом обрисати“, то сада и заврше.

– Високи представници, без обзира на то колико је „тројки“ потребно, не могу амандирати Устав БиХ. Не могу они амандирати нити ентитетске уставе, али то је друго питање – закључио је Сакић.

Пословник

Дамир Сакић је подвукао да није могуће промијенити Пословник Дома народа или њиме одредити нови кворум ако претходно не буде промијењен Устав.

– Ту нема дилеме, а све и да високи представник донесе одлуку о смјенама, ствар би се морала вратити у Народну скупштину Српске и сигуран сам да три наредна делегата са листе не би преузела мандат – истакао је Сакић.