26/08/2025
Спасојевић је указао да нелегална градња објеката на јавном водном добру представља све већи проблем и доноси бројне негативне посљедице по животну средину, екосистем и безбједност становништва, јер јавно водно добро представља изузетно значајан ресурс за Републику Српску, с обзиром да обухвата ријеке, језера, изворе и друге водне површине које су од општег интереса за друштво.
„Овај проблем је посебно видљив у средњем току ријеке Дрине гдје је примијетна експанзија нелегалних стамбених и пословних објеката, посебно на подручју Зворничког и Вишеградског језера гдје постоје чак и цијела нелегална викенд насеља, као и на Врбасу, Уни, Сани и другим водотоковима у Републици Српској“, рекао је Спасојевић.
Он је објаснио да су нелегални објекти све грађевине изграђене без потребних дозвола или су на други начин у супротности са позитивно-правним прописима Републике Српске.
„Нелегални објекти на јавном водном добру представљају додатни проблем с обзиром да је то земљиште, према важећем Закону о водама Републике Српске, у искључивом власништву Републике Српске и на њему нису дозвољени захвати и градња, осим за активности наведене у члану 13 Закона о водама, као што су изградња јавне инфраструктуре, објеката намијењених заштити људи и имовине, те рекреациони, спортски и туристички објекти по посебно спроведеној просторно-планској процедури“, рекао је Спасојевић.
Он је указао да нелегална градња на водном добру има вишеструке негативне посљедице, јер, прије свега, долази до угрожавања водних ресурса који су кључни за снабдијевање становништва и пољопривреде, деградира се животна средина и смањује биоразноликост, што негативно утиче на квалитет живота локалног становништва, с обзиром да такви објекти у већини случајева немају урађен канализациони систем усљед чега отпадне воде завршавају директно у ријекама и језерима.
Спасојевић је навео и да такви објекти потенцијално могу довести до оштећења корита ријека, нарушавања природног тока и додатног подизања нивоа вода у периодима високих водостаја, чиме се повећава и ризик од поплава.
Према његовим ријечима, у Републици Српској, осим Закона о водама, коришћење, заштиту и градњу објеката на јавном водном добру регулишу још и Закон о уређењу простора и грађењу Републике Српске и Закон о стварним правима Републике Српске.
„Иако Закон о водама оставља могућност да се на парцели или дијелу парцеле на којој је изграђен објекат изгуби статус јавног водног добра, уколико је она постала трајно непотребна за интегрално управљање водама /на примјер старо корито водотока које више није у функцији након завршених радова регулације и слично/, могу се створити услови за откуп тих парцела и легализацију објеката, треба напоменути да се овдје не ради о тим ситуацијама које су, такође, честе у пракси, већ о објектима изграђеним без обавјештавања јавних органа и без прибављених адекватних сагласности и дозвола“, рекао је Спасојевић.
Имајући у виду да је ријеч о стотинама објеката, истакао је Спасојевић, први корак ка рјешавању овог проблема јесте евидентирање свих нелегалних објеката изграђених на јавном водном добру и евентуално успостављање јединственог регистра са дигиталним мапама и одговарајућим катастарским подлогама.
„Јавна установа `Воде Српске` донијела је одлуку да се изврши идентификација и евидентирање свих нелегалних објеката на јавном водном добру, те ће се као први корак извршити евидентирање нелегалних објеката у средњем току Дрине, од границе са Федерацијом БиХ у Новом Горажду до хидроелектране у Зворнику“, навео је Спасојевић.
Према његовим ријечима, након завршетка прве фазе, „Воде Српске“ упутиће свеобухватну информацију Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, те Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, са приједлозима рјешења овог друштвеног проблема који се већ дуже дешава на јавном водном добру широм Републике Српске.
10/11/2024
Коментари
Пошаљи коментар