Образложења за нове санкције САД-а појединцима и предузећима из Републике Српске су срамна и базирана на „рекла-казала“, уз додатне пријетње.

Америчке санкције уведене су Миленку Чичићу, директору компаније Калдера, те Ђорђу Ђурићу. С друге стране, на ОФАЦ-ову црну листу доспјеле су компаније: Infinity International Group, Infinity media, К-2 аудио услуге Бањалука, Kaldera Company, Prointer ITSS, Sirius 2010. д. о. о. и Уна телевизија.

У саопштењу које је издало Министарство трезора САД-а оптужбе и образложење за увођење санкција су на нивоу рекла-казала. Без доказа су оптужили фирме и појединце да обезбјеђују главне приходе за предсједника Републике Српске Милорада Додика и његову породицу. Без икаквих доказа, америчка администрација оптужила Игора и Милорада Додика да су манипулисали нацртом буџета БиХ како би уговоре за послове додјељивали Проинтеру.

Без доказа, Американци су оптужили Игора и Милорада Додика да „надгледају“ пословање бројних компанија. Поново без доказа, оптужили су Игора Додика да иза сцене управља пословним операцијама. Стављање на црну листу објашњавају спекулацијама попут избора директора за поједине компаније, финансирање, испуњавање финансијских обавеза и слично.

Медије који су стављени на санкције оптужили су да су „дјеловали или наводно дјеловали, директно или индиректно, за или у име“ Додика. Закључак је једноставан, медије који не одговарају на диктат амбасаде из Сарајева треба ућуткати. Све који се противе наративу америчке амбасаде треба забранити и угасити.

Нове пријетње

Поред забрана које се односе на територију САД-а, стигле су и пријетње банкарском сектору. „Финансијске институције и друга лица која обављају одређене трансакције или активности са санкционисаним субјектима и појединцима могу се изложити санкцијама или бити предмет извршне радње. Забране укључују давање било каквог доприноса или пружање средстава, добара или услуга од стране, или у корист било ког одређеног лица, или примање било каквог доприноса или пружање средстава, добара или услуга од било ког таквог лица“, написали су у саопштењу.

Уз раније изнесене пријетње банкарском сектору да ће и они бити санкционисани уколико наставе сарадњу са лицима или предузећима са америчке црне листе, у питање се доводе бројна радна мјеста. Компаније које су уврштене на америчку црну листу бројне стотине запослених чија је егзистенција угрожена овим политичким потезом.

Једни на црну листу, други са ње

Српска демократска странка налази се на америчкој црној листи, а због санкција им је угашен банковни рачун. Због проблема са рачуном одбијена им је овјера учешћа на изборима, због чега су морали примјењивати друге методе. Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи рекао је да СДС има пуно право да се жали на одлуку, али да та странка „никада формално није тражила уклањање с листе санкција те да је то њихова одговорност, а не САД-а“.

Марфи очигледно савјетује појединце како да се ријеше америчких санкција, док друге уврштава на црну листу. У образложењу санкција, нарочито је истакнута политика Милорада Додика коју Американци оцјењују као неприхватљиву. Ако СДС савјетују како да се ријеше санкција, значи ли то да је њихова политика прихватљива за САД. Нико у Републици Српској не прижељкује америчке санкције. Међутим, стање је такво да дјеловање америчке администрације на овај начин директно погодује појединцима и политичким странкама, док покушава уништити медије.