Kо стоји иза приче о тзв. “малигном руском утицају на Балкану“, једна је од тема Округлог стола “Русија, Украјина и балканске паралеле”. Превише је очигледних ствари и паралела између онога што се дешавало на постјугиословенском и постсовјетском простору поручили су учесници.

Да је наводни руски малигни утицај стари наратив Запада још од времена Совјетског савеза сагласан је и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов. Амбасадор се осврнуо и на тренутну политичку ситуацију у БиХ.

“Русија као гарант Дејтонског мировног споразума полази од тога да сви проблеми морају бити пронађени и дискутовани само у дијалогу два ентитета и три конститутивна народа и смо они могу опредијелити ток историје што се тиче БиХ“, рекао је амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов.

На простору БиХ и Балкана не постоји никакав “руски малигни утицај” и улога Русије везана је за подршку у културном смислу, каже историчар Драга Мастиловић. Наглашава да проблем за Запад представљају и традиционално добри односи руског и српског народа. Поручено  је и да Русе и Србе из Републике Српске не уједињује само њихова православна вјера, него и тужне странице историје.

“Ја сам се у неколико наврата чак и бавио тим феноменом, покушао да видим шта је то малигни руски утицај конкретно на простору БиХ и нисам успио да закључим да постоји ишта друго осим подршке у науци и култури“, рекао је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.

“Ми у Русији са пуним срцем саосјећамо са вашим компликацијама са којима се суочавате већ више деценија. Ја се надам да ће данашњи догађај бити наш мали допринос научној заједници у рјешавању ових проблема“, рекао је руководилац Центра за јавну и информативну сарадњу Европе Едуард Попов.

Српски историчар и професор Милош Ковић каже за АТВ да Србе и Русе, осим, вјере и језика, повезује тежња за слободом и неспремност да слиједе туђе наредбе. Поручује да колективни Запад Републику Српску не сматра трајном категоријом, а Дејтонски споразум упоређује са Минским.

“Вашингтон, Лондон и Берлин прије свих  на Републику Српску гледају као на нешто што је привремено и да они на Дејтонски споразум гледају баш онако као што гледају на Мински споразум за који су рекли отворену да уопште нису имали намјеру да се придржавају него да су хтјели да дају вријеме Украјинцима да се припреме на рат са Русијом“, каже историчар Милош Ковић.

Организатори округлог стола  су Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Центар друштвене информационе сарадње “Европа” из Руске Федерације и Представништво Руског историјског друштва у Републици Српској.