Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је највећа каматна стопа са којом се задужила Српска до сада шест одсто и да су све приче о презадужености оркестриране лажи којима се покушава сатанизовати Република Српска, развластити и умањити њене надлежности, па чак и економски угушити.

Вишковић је појаснио да укупни дуг на дан 31. јули износи 39,5 одсто бруто домаћег призвода, а горња граница је 60 одсто БДП, док јавни дуг износи 33,2 одсто БДП, а горња граница, како је рекао, је 55 одсто, а у прошлој години БДП је износио 14,5 милијарди КМ.

– Стално нас оптужују да смо задужили и унучиће, што није тачно. Гдје је овдје презадуженост? Ово је најмањи степен задужености откад постоји Република Српска. Не могу трошити вријеме да разним `аналитичарима` објашњавам сваки дан да то што они говоре није тачно – рекао је Вишковић за Еуроблиц.

Предсједник Владе Српске је рекао да су протести право синдиката, а да му разлози који се наводе за најављене протесте нису до краја јасни, јер је споразум који је закључен 1. јуна прошле године између Владе Српске и пет гранских синдиката до краја испоштован.

Вишковић је подсјетио да тај споразум има укупно осам тачака, док је оно што дефинише повећање плата обухваћено са прве три, које су у потпуности реализоване.

– У тачки један је речено да “стране поздрављају повећање плата у износу од 10 одсто које је било у мају 2022. године”. У другој тачки је речено да су “уговорне стране сагласне да се запосленим у јавном сектору Српске, којима је плата утврђена законима о платама, повећа за 100 КМ, почев од августа 2022. године”. То је и урађено – навео је Вишковић.

Он је указао да тачка три овог споразума каже да “запослени који имају најнижи коефицијент за обрачун плате из закона о платама, а којима је нето плата испод просјечне нето плате запослених у Српској исплаћеној у 2022. години, од почетка 2023. године добиће повећање за пет одсто”.

– И то је урађено – додао је Вишковић.

Он је навео да је у тачки четири, због које сада синдикати најављују протесте, речено је да ће Влада Српске “у другом кварталу 2023. године извршити анализу буџета, анализу плата запослених у јавном сектору и анализу раста цијена, и у складу са резултатима те анализе, у договору са синдикатима, извршити усклађивање раста плата запослених у јавном сектору са растом прихода у буџету, растом инфлације и растом цијена”.

Предсједник Владе Републике Српске је истакао да је урађен извјештај радне групе, који је потписало 15 особа, а у којем се констатује да су тачке један, два и три споразума реализоване у цјелости.

Вишковић је рекао да чланови радне групе из кабинета Владе, Министарства финансија и чланови Радне групе који долазе из ресорних министарстава потписника споразума /МУП, локална управа, образовања/ након презентоване анализе буџета, односно анализа прихода и финансирања, констатују да показатељи упућују да у овом тренутку не постоје услови за повећање плата запослених у јавном сектору.

Према његовим ријечима, чланови радне групе констатују и да у овом тренутку није потребно ни радити анализу раста плата запослених у јавном сектору и анализу раста цијена, на основу којих би предложили колико би требало бити повећање плата.

– Стога предлажу да се радна група састане поново у четвртом кварталу 2023. године, када будемо имали пуно јаснију слику у вези са остварења буџетем за прва три квартала 2023. године – поручио је Вишковић.

Он је нагласио да је споразум испоштован, а “то што је неко мислио да има услова за повећање плата – нешто је друго”, као и да разумије све захтјеве, али реалне могућности не могу да их прате.

Говорећи о борачком додатку, Вишковић је истакао да се у септембру предају захтјеви, а исплата ће ићи за октобар, новембар и децембар за све борце без обзира на године старости и материјални статус.

Он је навео да је договорено са Борачком организацијом Српске да ће се до краја године за сваки мјесец учешћа у рату исплаћивати 2,20 КМ.

– Морам одмах да кажем да ће бити један број бораца који имају мјесец, два или три учешћа у рату, а то су борци 7. категорије. Они ће добијати три КМ, шест КМ или девет КМ. Дакле, онај ко је имао 50 мјесеци учешћа у рату добиће 150 КМ, а онај ко је имао три мјесеца добиће девет КМ, без обзира какав је њихов материјални статус – појаснио је Вишковић.

Вишковић је рекао да је од људи из Борачке организације тражио да се уведе цензус, јер и Србија то има, а и ФБиХ, али није наишао на разумијевање.

– Моја је жеља била да тај цензус буде просјечна плата у Српској, дакле негдје 1.200 или 1.300 КМ. Желио сам да они који имају плате веће од тог износа не примају тај мјесечни борачки додатак и да у том случају ови који су испод тог цензуса приме пуно више средстава – рекао је Вишковић.

Он сматра да би то била коректнија расподјела, али да није наишао на разумијевање.

Вишковић је рекао да већина банака жели да сарађује са Српском и њеним институцијама, што у разговору и признају.

– Међутим, често добију сигнале да то не раде. Дакле, опет се враћамо на причу да неко жели економски и финансијски да сломи Српску – закључио је Вишковић.