Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић поручила је данас да је жалосно што и послије 28 година учесници Марша „Стазом егзодуса“ своју бол симболично могу да искажу код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, а не у самој Возући, простору српског страдања од 10 до 24. септембра 1995. године, гдје бошњачка удружења истовремено прослављају „дан ослобођења Возуће“.

Вулићева је рекла да је правда спора, али достижна упркос чињеници и напорима у Федерацији БиХ да се српске жртве и страдања умањују.

– У већем дијелу ФБиХ Срби су непожељни, а сва страдања српског народа се минимизирају. Српски повратници су мучени, премлаћивани, имовина им је паљена и за то никада и нико није одговарао, као очигледна награда међународне заједнице на континуирано понижавање српског народа – рекла је Вулићева.

Према њеним ријечима, да екстремни припадници бошњачког народа немају поштовања према Србима, најбоље показују учестале провокације и истицања ратних застава такозване Армије БиХ на простору Републике Српске, као и то што послије три деценије од ратних сукоба поједина бошњачка удружења и данас ликују над одсјеченим српским главама и отворено се залажу за исламску БиХ.

Вулићева је за Срну упозорила и на све нарушенију безбједност српских повратника у ФБиХ, поготово околине Тумара у Лукавацу, гдје и даље нема података о старици Јованки Ђурић која је напрасно нестала у послијеподневним часовима 30. јула.

Она је навела да је у истом мјесту недавно нападнута Радмила Симић која је пронађена везана и обнажена.

Вулићева је констатовала да су овакве поруке из ФБиХ веома јасне и указују да у њој Срби нису добро дошли.

– Да се вандализам и премлаћивања дешавају на подручју Републике Српске, реаговали би сви, све амбасаде, сва удружења али пошто се то дешава српским повратницима, сви ћуте и подржавају батињање Срба – закључила је Вулићева.

Поводом обиљежавања 28 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, данас се одржава Марш „Стазом егзодуса 2023“ у организацији Завичајног удружења Завидовићана из Добоја.

Ријеч је о стази дугој 22 километра од Тумара у Лукавцу до Стога у Завидовићима којим су се 1995. године Срби из Возуће и долине Криваје повлачили од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља који су уз подршку НАТО снага протјерали комплетно српско становништво са ових простора.