Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић изјавила је да је провокација све што ради „одлазећи амбасадор САД у Федерацији БиХ и локални шериф Мајкл Марфи“, а не достојанствени и поносни кадети Војне академије у Београду.

Реагујући на саопштење из Амбасаде САД у БиХ да одређени званичници Републике Српске, како кажу, „инструментализују“ посјету полицијских и војних кадета БиХ 6. и 7. јула „како би подигли тензије и додатно подијелили народ у БиХ“, те да су „провокативна реторика и активности ове седмице, посебно у Приједору, неодговорне и да поткопавају напоре да се промовише помирење“, Вулићева је поручила Марфију да је провокација то што он, обични умишљени амерички шериф, даје себи за право да објашњава српском народу како и на који начин треба да обиљежавају годишњицу свог страдања и геноцида који су починили преци његовог саборца Кристијана Шмита.

– Дјеловање и реторика Марфија од самог почетка његовог амбасадоровања у ФБиХ је провокација за све Србе и зато и није добродошао у Републику Српску, нити се с њим неко састаје. Да је хтио да буде објективан бар на дан обиљежавања геноцида над српским народом Козаре, прочитао би да су и раније кадети присуствовали обиљежавању страдања Срба, те да су ову тему Бошњаци и раније политизовали, а не Срби како Марфи то безобразно подваљује – рекла је Вулићева за Срну.

Она је истакла да ником нормалном не може и не треба да смета то што младићи и дјевојке у униформама, кадети одају почаст страдалим прецима, наводећи да не види шта је ту спорно, осим можда што су паметни, лијепи, поносни и достојни униформе коју носе.

– Једини којима смета Република Српска, Република Србија, српски народ и све што је српско јесу Марфи и бошњачки политичари, његови послушни ученици. Кад подвучемо црту, можемо слободно рећи да је Марфи за вријеме своје „владавине у БиХ“, како је он дословно покушавао да се понаша, успио да од Дениса Бећировића, Елмедина Конаковића, Зукана Хелеза, Раме Исака и других бошњачких назови политичара направи послушнике и слуге који везују коње гдје им ага каже, како су то и сами признали – закључила је Вулићева.