Охрабрујуће вијести за БиХ из Брисела. Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је отварање преговора са БиХ.

– О датуму није говорила, а без тога формални почетак преговора не значи много – каже предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Наглашава да је европски пут важан јер представља испуњење великог националног циља – живот Срба у економском и политичком простору без граница.

Ипак, упозорио је да нема европског пута са страним фактором у БиХ.

Српски представници у заједничким институцијама кажу да су добре вијести из Брисела резултат рада домаћих политичара без уплитања странаца и да након сета европских закона, у априлу на ред долази Закон о Уставном суду и рјешавање статуса страних судија.

Убрзано усвајање закона у синергији са дипломатском офанзивом европских званичника, уродило је плодом. Задовољна урађеним, прва дама ЕУ Урсула фон дер Лајен препоручила је отварање преговора са БиХ. Додуше, коначна одлука је на Европском савјету, 21. марта.

– Наравно, потребно је још напредовања да би се придружили нашој унији. Али земља показује да може да испуни критеријуме за чланство и тежње својих грађана да буду дио наше породице. Добре вијести стижу сада. То је разлог што смо одлучили да препоручимо Савјету отварање приступних преговора са Босном и Херцеговином – рекла је предсједница Европске комисије Урсула Фон Дер Лајен.

– Позитивни сигнали из Брисела, резултат су огромног и пресудног доприноса Републике Српске. Само Министарство безбједности на чијем челу је Ненад Нешић реализовало је Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности и Споразум са ФРОНТЕКС-ом. Међутим, упитан је датум почетка преговора са ЕУ – каже предсједник Републике Милорад Додик.

– То говори да је то само нека прелазна фаза у којој ће се поново тражити многе ствари. Ми се залажемо за 14 принципа, а то подразумијева да се ријешимо ОХР и лажног високог представника, али и судија странаца у Уставном суду БиХ. Дакле ако ту и даље сједи неко ко се лажно представља и подржава га ЕУ и подржава да остане у стране судије онда су то неке друге намјере и то може звати европским путем – додаје предсједник Српске.

Странке Тројке препоруку доживљавају као коначну одлуку о отварању преговора. Пожурили су да се похвале да су најзаслужнији за напредак на европском путу. Премијер Српске пак не види ништа спектакуларно у изјави Фон дер Лајонове и подсјећа да је БиХ у односу на Украјину и Молдавију и неке сусједне земље, раније требала добити тај статус.

– БиХ треба више њима него они нама. Иако не спомињу датум преговора, негдје у спекулацијама кажу – датум ћете добити послије избора за Европски парламент. То значи да ни они нису сигурни. Питање је хоће ли ти који су данас донијели одлуке, послије јуна бити на тим функцијама – истакао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Предсједавајућа Савјета министара еуфорична, очекује да ће Европски савјет 21. марта донијети позитивну одлуку. Ипак, евроентузијазам данас није помогао да се усвоји Закон о суду БиХ, изјашњење је одгођено за наредну седмицу.

– Ми смо добили потврду да смо испунили довољну разину у Усклађености са критеријума за чланство у ЕУ али то не значи да смо завршили посао. То не значи да не морамо радити, наша обавеза је да радимо и на Закону о суду, Закону о граничној контроли Закону о запштити личних података и Изборном закону – каже предсједавајућа Савјета министара Борјана Кришто.

И даље Српска страна нема разуман одговор од политичког Сарајева зашто су против да сједиште будућег Апелационог одјељења буде у Бањалуци. За Српску је спорна надлежност Суда БиХ над неким процесима у РС.

– Српска има капацитет да може одредити мјесто сједишта апелационог одјељења Суда БиХ. Најприје на основу чињеница да странци и те како утичу на правосуђе у БиХ и цијенимо да локација Апелационог одјељења треба да буде што више удаљена од Сарајева како би се смањио утицај – рекао је замјеник предсјевајуће Савјета министара Сташа Кошарац.

Испод радара јавности и еуфорије због препоруке о отварању преговора остао је дио изјаве предјседнице Европске комисије о томе да се Министарство правде у Савјету министара сагласило да у домаће кривичне евиденције уврсти пресуде Трибунала за бившу Југославију и много важније да је БиХ практично подржала политику ЕУ према сукобу у Украјини.

– Прво, БиХ се у потпуностуи сврстала уз нашу спољну и безбејдносну политику, што је круцијално у геополитичком тренутку – каже предсједница Европске комисије Урсула Фон Дер Лајен.

Управо тај геополитички тренутак, тачније намјера Брисела да потпуно елиминише, како кажу, руски утицај на Западном Балкану може одредити одлуку Европског савјета 21. марта.

Ако буде позитивна, са датумом отпочињања преговора, потребно је да је овјере свих 27 земаља чланица Уније. Ако буде без датума, онда нам се може десити као и Турској која је још 2005. отворила преговоре, који и даље трају.