23/08/2021
Прије свега, жељели бисмо нагласити принципијелни став Народне Републике Кине, заснован на међународном праву, чија је потпорна структура Организација уједињених нација.
У критици нашег корака видимо да многима недостаје разумијевања специфичности активности Управног одбора, укључујући поступак именовања високог представника.
Читав низ докумената – Општи оквирни споразум за мир у БиХ, резолуције Савјета безбједности УН-а, документи Савјета за провођење мира и његовог управног одбора и, на крају крајева, устаљена пракса – предвиђа сљедећу процедуру за избор високог представника.
Управни одбор (раније на нивоу министара спољних послова, затим на нивоу политичких директора, сада сматрају да је довољан ниво амбасадора у Сарајеву) вршио је – искључиво путем консензуса – избор кандидата за високог представника, који је затим био потврђен резолуцијом Савјета безбједности УН-а.
Што се тиче консензуса, подсјећамо да је ова процедура била испоштована чак и према Педију Ешдауну, са чијом се кандидатуром Москва у почетку није слагала. Но, као резултат мукотрпног дипломатског рада, био је постигнут споразум. Притом, ретроспективно, Ешдаун, благо речено, за нас није био идеалан.
Што се тиче одобрења Савјета безбједности УН-а, управо су се наше западне колеге „пробудиле“ када су видјели да Кристијан Шварц Шилинг нема одговарајућу резолуцију Савјета безбједности УН-а. Онда је био смишљен облик размјене писама између генералног секретара УН-а и предсједника Савјета безбједности УН-а као „плацебо“ како би барем на тај начин осигурали његову легитимност. Сада је овај преседан изврнут и искориштен као наводни доказ да нема потребе за резолуцијом за Кристијана Шмита.
Разумијемо ову „специјалну операцију“. Сваки пут досљедно истичемо да су се високи представник и његова канцеларија одвојили од дејтонске агенде, да се Дејтон користи као „параван“ за провођење себичне геополитичке агенде која не одражава тежње читавог бх. друштва. Зато се ОХР претворио у „робота“ који је одавно изгубио дејтонску улогу стрпљивог посредника у процесу стабилизације.
Оптужени смо да покушавамо дестабилизовати ситуацију у БиХ. Али управо најновији примјер својевољне измјене у кривичном законодавству јасно показује ко дестабилизује ситуацију, притом не само у БиХ, већ и далеко изван њених граница.
Ми нисмо против господина Кристијана Шмита. Цијенимо његову политичку тежину, узимамо у обзир знање и искуство пословања „на балканском смјеру“. Али према Кристијану Шмиту није испоштован принцип консензуса при предлагању његове кандидатуре, нити је добијено одобрење Савјета безбједности УН-а. Стога је за нас нелегитиман као високи представник.
Извор: РТРС
21/12/2024