Трагајући за, како каже, властелинским хацијендама и викендицама локалне аристократије на обалама Дрине, народни посланик Небојша Вукановић ушао је без дозволе у приватан посјед. Тврдио је да се ради о викендици, односно помоћном објекту једног од функционера из Републике Српске. У свом видеу Вукановић је помињао чланове бројних партија, уз брохј година на функцији и куће које су саградили. Највише се задржао око куће директора Пошта Српске Миладина Радовића, коју је, како каже као кадар Уједињене Српске, направио за само пар година у Поштама Српске.

Небојша Вукановић

„Ово је вила првог поштара Српске, директора Пошта да не претјерујемо, Милана Радовића, који је директор неке двије до три године. Видјели сте базен унутра са оним хидромасажерима и то. Али је хвала Богу сазидан добар објекат, ово је само помоћни објекат, саградио прекрасан објекат, а доље је кућа, базен, доље се људи купају“, рекао је Небојша Вукановић, посланик у Народној скупштини.

Управо тај, како Вукановић каже помоћни објекат је заправо породична кућа Бране Вучетића, човјека који је у рату изгубио готово све. За АТВ каже да је за Републику Српску дао више крви него што је Вукановиоћ дао зноја. Кућу је направио од продаје стана, који је добио као дијете чија је најближа породица побијена у рату.

„У току рата су ми погинули родитељи, мајка, отац и брат, ја сам био рањен, одведен у логор у Сребреници гдје сам провео 56 дана у логору Насера Орића. Продао сам тај мали стан, и од њега направио ту кућу, ако кога то интересује, а видим да гоподина Вукановића то интересује, да је то буржујска кућа, то није буржујска кућа, то је породица погинулих бораца“, рекао је Брано Вучетић.

Снимање без дозволе и улазак на приватни посјед су само један дио приче. Вучетић каже да не жели да га било ко увлачи у политичка препуцавања.

„Желим да то демантујем, да то није помоћни објекат некога тамо, него кућа Бране Вучетића. А он врло добро може да провјери ко је Брано Вучетић. Како качи видео снимке на Јутјубу, може да пронађе и моје име и презиме“, додаје Вучетић.

А најједноставнијом претрагом на интернету може се доћи до потресних детаља Вучетићевог дјетињства. Већ у септембру 92, у муслиманској засједи убијена му је мајка, да би га Орићеве снаге у децембру исте године заробиле у нападу на село, и као деветогодишњег дјечака одвеле у логор. У том нападу убијена му је бака, а за смрт оца и брата сазнао је тек касније. Небојши Вукановићу поручује да демантује наводе из свог видео снимка, иначе ће га тужити.