Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмјерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом свјетском рату”.

У српском Музеју геноцида умањују страдања Срба

Подсјећајући да смо донедавно такав однос према пострадалом становништву имали прилике да видимо у овим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман, академици поручују:

Посљедњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда страдалницима, као „кровна установа” истакао Музеј жртава геноцида. Непосредан повод што се Одјељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је новоименовани директор Музеја (Дејан Ристић прим. аут), чак и прије именовања, најавио да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник (проф. др Вељко Ђурић Мишина) на тој дужности и предсједник Управног одбора те установе (епископ Јован Ћулибрк).

У саопштењу се подсјећа да је директор Музеја, најприје осудивши усташке злочине, истакао да је наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка, те да тај логор, чији је број жртава проценио на 122.000-130.000, „користимо за препуцавања и сви заједно манипулишемо жртвама”. Наведена изјава у духу је већ познатих његових ставова, укључујући историографски неутемељену одбрану Јосипа Броза од неразјашњеног односа који је имао према Јасеновцу, као и тврдње да младима (али очито и онима мање младим) данас треба једно озбиљно ресетовање колективног сећања, будући да су га последњих тридесет мучних шовенских година замаглили и мистификовали управо националистички историчарис обе стране. Уз благослов политичке врхушке, наравно.

Отуда Одељење историјских наука САНУ поставља питање Министарству културе Србије да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човјека, „који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањују жртве почињеног геноцида”?

Новоименовани директор Музеја (Дејан Ристић прим. аут), чак и прије именовања, најавио је да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник (проф. др Вељко Ђурић Мишина) на тој дужности и предсједник Управног одбора те установе (епископ Јован Ћулибрк).

Када би покушаји преиспитивања броја жртава и њиховог смањивања били засновани на поузданим изворним подацима, нико не би имао разлога да се супротставља таквим намјерама, истиче се у саопштењу Одјељења. Међутим, нови поуздани историјски извори нису представљени, док се постојећи, иако прворазредни, занемарују како би се разним импровизацијама број жртава умањио. Одељење историјских наука САНУ тврди да је далеко од сваке помисли да на било који начин повећава број жртава, сматрајући да је то ненаучно и неморално, исто као и свако неосновано умањивање.

Из Музеја жртава геноцида нам је речено да се претходних година на ову тему Музеј неколико пута оглашавао детаљним и у науци утемељеним саопштењима и да нема потребе за поновним оглашавањем.

ИМПЕРИЈА СМРТИ

ГЛАВНИ истраживач Института за Холокауст „Шем олам” у Израелу, проф. др Гидеон Грајф, открио је недавно застрашујуће податке о мучењу жртава у Јасеновцу, током рада на студији “Јасеновац, Аушвиц Балкана”. За вријеме четворогодишњег истраживања Грајф је утврдио да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено најмање 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја.

– Јасеновац је био империја смрти. Морамо усмерити све снаге против ревизионизма, како те жртве не би биле поново жртве. Чињенице су чињенице и не можемо их стављати под тепих, истина увијек изађе на видјело. Све те покушаје ревизије историје сматрам дјетињастим, сви они су осуђени на неуспјех – рекао је Грајф и истакао да је у Јасеновцу постојало 57 различитих начина убијања жртава.

ТРАЖЕ ЈАСАН ОДГОВОР

Оделење историјских наука САНУ очекује да се Министарство културе огласи јасним одговором из којег ће се сазнати да ли се, када је поставило новог директора Музеја жртава геноцида, сагласило с његовим ставом. Такође, да ли је таква ревизија српске историје, која се подудара с политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије? Ако је тако, питамо се куда иде и докле ће стићи наша историографија – истиче се у саопштењу.

Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА