Након што је министарка Бисера Турковић самостално, мимо уставних и законских надлежности „препоручила“ наводним „браниоцима БиХ“ да до даљег не путују у Србију, из Сарајева су послате и иницијативе да се „обрађују“ и хапсе држављани Србије који долазе у БиХ – као реципроцитет ухапшеном Едину Врању, осумњиченом за ратни злочин у Горажду.

Бисера Турковић

Из Српске и Србије одговарају Сарајеву – поштујте законе, не скривајте злочине својих сународника и не мијешајте правне постулате и политичке манипулације.

Нова чаршијска „еволуција“ и националистичка теорија завјере уз старо антидејтонско дјеловање!

Радишна гаф министарка посрнуле бх. дипломатије, Бисера Турковић, опет је у акцији. Послије писаније коју је својеручно назвала протестна нота, позива на рапорт амбасадорки БиХ у Београду, овај пут брижна Бисера са митолошким сарајевским култом ратне „одбране и агресије“ савјетовала је „браниоце“ да не путују у Србију.

И све је поново сама смислила! Без уставом обавезујућих инструкција Предсједништва БиХ или Савјета министара! Или бар основне безбједносне анализе унутар самог Министарства.

– О овој инструкцији ја сам дознао из медија. Стручни колегиј Министарства вањских послова није о томе расправљао. Јасно вам је у ком правцу то иде – рекао је замјеник Бисере Турковић, Јосип Бркић.

Ни Бисериним посљедњим „савјетима“ није окончана сарајевска хистерија конструисана након хапшења осумњиченог ратног злочинца.

У токсичном „удруженом подухвату“, „савјетници“ напросто васкрсавају. Тако доскорашњи политички пулен Жељка Комшића, а полицијски сарадник ухапшеног Едина Врања, Златко Милетић маштовито „савјетује“ реципроцитет у хапшењу:“Подсјећам ове наше политичке бескичмењаке који воде овај народ у овој земљи да је било држављана Републике Србије који су мјесецима провели овдје на ратиштима широм БиХ, па нек изволе нек обраде такве људе, пошто су они учествовали у појединим ратним злочинима на подручју БиХ па нек врате мјерама реципроцитета.“

Зна „кичмењак“ Милетић и да је српски предсједник Александар Вучић обилазио ратишта. Па сарајевским бескичмењацима препоручује и његово хапшење. Само је некако „заборавио“ овај предратни и ратни руководилац Полицијске станице Ново Сарајево ко је у тој истој станици, на дужности, убио српског полицајца Перу Петровића још 4. априла 92. Амнезични полицајац „заборавио“ је и на све друге ратне ликвидације Срба и логоре у његовој полицијској зони одговорности.

„Правдољубац“ сада савјетује и да осумњичене ратне злочинце процесуира искључиво правосуђе у БиХ. А годинама је, као директор Федералне полиције од тог истог правосуђа штитио, примјера ради, Бехудина Хусића из Сребреника, за којим је због убиства четворице Срба, била расписана и међународна потјерница.

Како год, Милетићеви истомишљеници у „реципрочном хапшењу“, некако су избројали чак 50.000 држављана Србије који су у рату у БиХ учествовали.

Но реципроцитету склони експерти, нису појаснили колико је њих из Санџака пристигло на бх. ратиште, и колико их се и сада Сарајевом шета.

Поново је на сцени радикална злоупотреба бх. институција и покушаји из Сарајева да заштите злочинце из својих редова, одговор је из Републике Српске.

– Очигледно да је погођено на право мјесто и да се ради о човјеку којем се може доказати кривица – нагласио је члан бх. Предсједништва Милорад Додик.

Срби с обје стране Дрине одавно су заинтересовани да сви који су чинили ратне злочине одговарају за своја злодјела. Без монтажа и конструисаних оптужница!

Зашто истина и таква правда не одговарају Бошњацима, пита Додик.

Из Београда одговор – излаз из сваке па и постојеће ситуције мора да буде разговор, а никако тензије и фабриковање проблема и тамо гдје га нема.

– Не желим да вјерујем, дакле не желим да вјерујем да је неко спреман да угрожава односе двије државе злоупотребом оваквог једног случаја – категоричан је Никола Селаковић, министар спољних послова Србије.

Из београдског безбједносног еснафа, час обуке за сарајевске колеге. Не мијешати право и политику!

– Конкретан случај са овим господином, подизати га на некакав политички ниво од тога правити безбједносни проблем, па чак пријетити 50.000 људи из Србије…Не знам одакле та цифра, како је пронађена, по ком основу, па сад свакоме од њих пријетити хапшењем иако само учешћче у рату није кривично дјело, то већ доводи до потпуног поремећаја у односима Србије и БиХ, што не треба никоме – наводи професор Зоран Драгишић.

А да ли је можда поремећај у односима Србије и БиХ, а првенствено Републике Српске и примарни циљ сарајевске хистерије!?

Или ипак преовладава жеља да се успостављени мит о рату у БиХ очува!?

Шта год да је, тешко ће опстати! Јер са Едином Врањом или без њега, сарајевски мит је све слабији, а српско јединство све јаче!