04/08/2021
Стефановић је истакао да баш као што концентрациони логор Јасеновац из Другог свјетског рата није био никакав радни камп, већ логор смрти, ни „Олуја“ није била никаква ослободилачка акција, већ срамотно протјеривање српског народа са његових вјековних огњишта у Хрватској, саопштено је из Министарства одбране Србије.
„Протеривање око 250.000 сопствених грађана, бомбардовање избегличких колона, убијање стараца, болесних и немоћних на кућном прагу, спаљивање имовине, малтретирање, пребијање и застрашивање, злочини су који су постали нераскидиви епилог ове акције. Судбина хиљада Срба, ни данас није позната, јер се и четврт века касније воде као нестали“, навео је Стефановић.
Стефановић је поручио да „Србија данас гласно тугује“ и не дозвољава да се заборави ова једна од највећих срамота савремене Европе и цјелокупног човјечанства.
„Јака Србија данас гради будућност, мир и сарадњу у нашем региону, али о злочинима више не ћути! Не дозвољава да се жртве забораве, нити да се ћути о ужасима које је претрпео српски народ“, поручио је Стефановић.
Потпредсједник Владе Србије Зорана Михајловић истакла је да је важно да се Дан сећања на жртве „Олује“ обиљежава на државном нивоу, напомињући да је ријеч о највећем етничком чишћењу у Европи послије Другог свјетског рата, у којем је из својих домова протјерано 250.000 Срба, а око 2.000 побијено, саопштено је из Владе Србије.
„Ове трагичне бројке не смемо никада заборавити и важно је да, макар данас, будемо јединствени и не дозволимо да дневна политика скрнави успомену на страдања крајишких Срба“, рекла је Михајловићева.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ саопштила је да је у акцији етничког прогона – „Олуја“, убијено и нестало 1.861 лица српске националности, од тога 1.211 српских цивила од којих је више од 60 одсто било старије од 60 година, 548 жена и дванесторо дјеце.
Како истичу из Координације, налог предсједника Хрватске Фрање Туђмана, који је рекао „да се учине такви удари да Срби практично нестану“, представљао је де јуре наредбу да се спроведе геноцид.
„Припадници хрватске војске су брутално и систематски извршили, јавно и ритуално убијајући чак и старце и старице, који нису хтјели да напусте своја вијековна огњишта, систематски минирајући, палећи и уништавајући напуштене српске куће, привредне и јавне објекте и инфраструктуру, по систему „спаљене земље““, наводе из Координације.
За масовне ратне злочине почињене у такозваној „Олуји“, како се наводи, у Хрватској је правоснажно данас осуђено само једно лице, док је печат на патње породица жртава и прогнаних дао и Хашки суд за ратне злочине, који је коначном другостепеном пресудом ослободио хрватске генерале кривице за ратне злочине.
Из Координације истичу да данас у хрватском друштву превладава неистина да су „Срби отишли јер нису хтјели да живе у Хрватској“, а не да су протјерани.
„Све то указује да је Хрватска далеко од суочавања са прошлошћу и објективног сагледавања догађаја из ближе и даље прошлости, што је услов за иоле нормалан живот Срба у Хрватској“, наводе из Координације.
Извор: Срна
21/12/2024