Вјероватно нисте знали овај детаљ из живота кнегиње Милице.

Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија; рођена око 1335 — 11. новембар 1405) била је владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњовјековна списатељка и православна светитељка.

Поријеклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра, подсјећа портал Лепоте Србије.

Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. Послије смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са пријестоницом у Крушевцу. Имали су седморо дјеце.

Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још дјеца. То су за државу била тешка времена. Када је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, који је сама основала. У њему се замонашила и добила име Евгенија.

Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија. У манастиру Љубостињи провела је своје посљедње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена.

Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син деспот Стефан Лазаревић.

Кнегиња Милица се бавила и дипломатском дјелатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код султана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд.

Мошти су биле смјештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.

Бавила се и књижевношћу, позната су њена дјела „Молитва матере” и „Удовству мојему женик”. Сматра се да су књижевни дар од ње наслиједили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.