Коста Абрашевић имао је непуних 19 година кад је преминуо, а данас се помиње кроз српску традицију културно-умјетничких друштава, која с поносом носе назив по овом младићу. Ко је, дакле, био овај српски пјесник, који је први писао пјесме о потлаченој класи у капитализму?!

Биографија Косте Абрашевића је кратка као што је и његов живот био кратак. Велики пролетерски пјесник Коста Абрашевић рођен је 29. маја 1879. родине у македонском градићу Охриду.

Пошто је у свом родном мјесту завршио три разреда основне грчке школе, јер српске није било, прешао је са својим родитељима у Србију и у Шапцу се у својој деветој години поново уписао у први разред, јер српски није знао ни да чита ни да пише. Те 1891. године пошао је у шабачку гимназију у којој је био до шестог разреда, када је био приморан да је напусти због болести. У Шапцу почиње да користи очев надимак “Абраш” као презиме.

Абрашевић је почео да пише још почетком првог разреда гимназије, а његове прве пјесме биле су махом љубавне и патриотске.

Тек када се 1894. године упознао са социјалистичким идејама и када је активно ступио у раднички покрет, његове пјесме биле су чисто социјалистичког карактера. Тада оснива политичко-књижевни кружок у Шапцу, који објављује листове “Омиров венац” и “Грбоња”. Од тог доба, Абрашевић не само да је престао да пише патриотске и љубавне пјесме, него је све своје старе стихове те тематике спалио!

Читао је све што му је долазило под руку и већ са 17 година није било значајније књиге у српској литератури коју он већ није био прочитао. Ово прекомерно “гутање књига” кобно је утицало на његово и иначе нарушено здравље.

Није претјерано рећи да је овај његов жар за литературом био узрок који је погоршао неизљечиву болест – туберкулозу, од које је боловао, а која је тако нагло напредовала да је скончао живот не напунивши ни 19 година. Умро је у Шапцу 20. јануара 1898. године.

Иако је живио јако кратко, Коста Абрашевић је на пољу социјалистичке и пролетерске поезије дао толико да би се могло помислити да је живио читав један вијек. Оно што је он за вријеме свог кратког живота дао довољно је било да се његово име у историју пролетерске поезије упише златним словима.

Када се говори о Кости Абрашевићу, не треба губити из вида да су његове пјесме поникле у доба када је у Србији раднички покрет био тек у повоју, а социјалистичке идеје на помолу.

Иако још млад “ђачић”, Абрашевић је, читајући социјалистичку литературу, брзо схватио значај и прави циљ велике идеје социјализма, као и насушну потребу стварања радничког покрета преко кога ће се ова идеја једино моћи и остварити. И он се латио тог посла. У једној сиротињској кућици у којој је са својом старом мајком становао негдје на самом крају Шапца, скупљао се већи број младића, радника и ђака, којима је млади Коста говорио о потреби оснивања радничких и пјевачких друштава, помоћу којих би се припомогло организовању и просвећивању радника.

Мало је пјесника кроз историју било који су са толико разумијевања ушли и продирали у сваки, па и најскривенији кутак душе и човјечјег срца, као што је то био Коста Абрашевић. Он је понирао у дубине пролетерске душе, испитујући њене боли и патње, да би их на лаким крилима свог оштрог и ведрог духа изнио пред очи цијелог свијета. Његови стихови имају толико живота и снаге да задивљују и воде за собом читаве масе. Ипак, неумитна смрт ускратила је да се буктиња Костиног пјесништва сасвим распламса. Без обзира на то, Абрашевић је стекао статус првог српског пролетерског пјесника, а радничка класа је његовом смрћу изгубила великог духовног вођу.

Његове оригиналне пјесме и препјеви објављивани су у радничким и социјалистичким часописима послије његове смрти, а његову збирку пјесама, која је издавана више пута, штампала је група великошколаца 1903. године. Превођен је на руски, мађарски, албански и румунски језик.

Пјеснику у част, 12. новембра 1905. године основана је Радничка умјетничка Група “Абрашевић”, са визијом да све идеје које је Коста пласирао у својим пјесмама, спроведе у дјело. И дан данас, ова група постоји под истим именом, у знак сјећања на првог српског пролетерског пјесника. Дјело чувеног српског КУД-а “Абрашевић” апсолутно је надмашило пјесништво онога чије име носи, проносећи широм свијета љепоту традиционалних народних пјесама и игара.