Поред језика, којим говоре људи, етимологија њиховог презимена, нарочито кад је оно устаљено, наслијеђено са покољења на покољење, кад показује претка, патернитет, очинство, јасна и врло снажна је индикација националног поријекла носиоца, јер сва прва презимена, формирана прије мијешања народа и култура, произашла су из матерњег језика и имају чисто етно-национални карактер.

Тако албанско презиме КУЈТИМИ, једно од најстаријих међу Албанцима, датира још из 1416. године и без сумње означава Албанца, јер ниједан од народа, којима су се Албанци мијешали, немају ни презиме КУЈТИМИ, нити ријеч кујтим = „сјећање“. То је чисто албанска ријеч и, кад се узме у обзир да то није неко ново презиме, већ од прије неколико вијекова, значи прије албанског препорода и албанских националистичких фалсификата, можемо са сигурношћу, без и најмањег оклијевања, рећи да је носилац тог презимена чистокрвни Албанац.

Али, кад неко носи презиме БУДИ (Петар БУДИ, 1566-1622, један од аутора старе албанске књижевности), па да се и он сам изјавио за Албанца, ми му то не можемо прихватити, јер БУДИ није албанска ријеч. Напротив, то је чисто словенска ријеч, од имена БУДИМИР, или и од БУДАК. Гојко Вукчевић признаје да је одавдје изашла скраћеница БУДО, али је погрешно везује са медијским племенима. Имена Будимир, Будак, Будо, Будислав, Будиша и дан-данас су јако распрострањена међу свим Словенима, посебно међу онима Балкана, међу Србо-Црногорцима и Македонцима.

А кад узмемо у предвид да се и сâм Петар Буди изјавио за Македонца, преко свега кад узмемо у предвид и његов албански језик препун српско-македонских ријечи, онда и без најмање сумње можемо и треба да му вјерујемо да је стварно Македонац по националности, а не Албанац, како то претендују албански националисти.3) По националности! Док као стваралац, као књижевник, он није Македонац, јер не знамо да је ма што написао на македонском језику. Као стваралац он је Албанац, па као такав и припада албанској култури. Значи, он је поливалентна, конкретно – двовалентна особа.

4)Исто тако и презиме НАЈДЕНИ. Албански „научници“ претендују да је Саид Најдени (1864-1903) чистокрвни Албанац.5) Могуће да се и сâм Саид изјавио за Албанца, јер – како се зна – преко муслиманске вјере, срођивањем са албанским муслиманима, многи су Словени (Срби, Македонци, Црногорци), научили језик својих ујака Албанаца, па су се временом и албанизовали. Али наука је наука и, кад истражује национално поријекло, неће да зна ни за изјаве, нити за очигледност, наводи портал Царса.

Она забија своју сонду у дубине прошлости и открива корене. А корени презимена НАЈДЕНИ су словенски, македонски. Не само што сâмо презиме НАЈДЕНИ нема никаквог смисла у албанском језику (оно је чисто македонско, српски значи НАЂЕНИ, док на албанском језику било би И ГЈЕТУРИ), већ зато што и дан-данас имамо православних Македонаца са тим презименом. На примјер Иван Најденов.6) Ако је православни Иван Најденов Македонац, онда и муслимански Саид Најдени треба да је Македонац. По поријеклу! По националном поријеклу! А ако се он албанизовао па нам се данас осјећа Албанцем, на здравље му било!

Топоними, које људи носе као презиме, са сигурношћу показују мјесто одакле су дошли они или њихови преци, али нису сигурни као индикатори њихове националне припадности. Тако презимена становника Србије (Метохија, Косово), Македоније и Црне Горе:

Алламани; Басхори, Басхота, Бици, Бллаца, Бодинаку, Боксхи, Бриску, Бусхати; Цуррани, Цурри; Дајçи, Дардха, Дибра, Добраçи, Домни, Драçини, Дукагјини; Елсхани; Фани; Гајтани, Гега, Гојани, Гора, Горана, Горани, Гурзаку; Хаси; Ибалла, Исхми, Исхмаку; Јубани; Каçинари, Кастрати, Каваја, Колгецај, Колиqи, Корçа, Красниqи, Крума, Крyезиу; Лесхи, Лиси, Лума; Мала, Мати, Мавриqи, Мерохи, Милоти, Милла, Мирдита, Мједа, Морина, Муриqи, Мусхани; Никај, Никçи; Паци, Пецај, Пеза, Перај, Перасхи, Пога, Прогри, Пука, Пулај, Пулти; Реçи, Робосхта, Ррагами; Самрисхти, Селисхта, Селита, Ставилеци, Сули, Сума, Суррои; Схата, Схијаку, Схирока, Схллаку, Схурдха: Тоска; Тхаçи; Вела, Вилла, Вукатана; Xхухери; Задрима, Загањори; Зхерка и др.