Био је прикован за кревет. Лежао је без свијести. Данима и данима је трајала борба за његов живот.

Прича о Пупину нас враћа у април 1896. године, када је још био на таласу успјеха у истраживањима x-зрака. Професор Михајло Пупин, професор Мајк, кренуо је на предавање. Овог пута, тако му се учинило згодним, био је лијеп дан, и он се лијепо осјећао, ишао је пјешке кроз Централ парк.

Дошао је у слушаоницу, почео је да држи предавање. Дјеловао је другачије. Студенти су коментарисали како је расположенији него иначе. Док се при крају предавања није затресао. Одједном. Ударила га је грозница.

Одједном се осјетио слабо. Малаксало. Није знао шта му се дешава. Послије неколико дана ситуација је била још гора.

Нека болест је ударила. Љекари су рекли да је упала плућа. Јака упала плућа која ће му живот довести у питање.

Био је прикован за кревет. Лежао је без свијести. Данима и данима је трајала борба за његов живот.

И када је дошло побољшање и када је мислио да побиједио болест – љекар му је саопштио да му је жена преминула.

И то од исте болести, коју је добила лечећи га и негујући данима, подсјећа Недељник.

Михајло Пупин од тог дана није био више човјек који сваким даном иде напред. Његов амерички сан се претворио у кошмар. Упао је у депресију. Изједао га је осећај кривице.

– Велики циљеви и тежње личили су ми на балоне којима се дјеца играју – записао је.

Ћерка Варвара је била једини разлог због ког је желио да остане у животу.

Више се није бавио истраживањима са x-зрацима.