Заборављен од антидемократског и антисрпског режима, принц Михаило Петровић Његош у својим мемоарима третирао је и један од најзначајнијих тренутака у српској историји – уједињење две краљевине и државе 1918. године.

На свом Фејсбук профилу, публициста Јован Маркуш је објавио дио из мемоара који вам преносимо:

Принц Михаило Петровић Његош у својим Мемоарима пише о уједињењу 1918. слиједеће:

“Мада се огромна већина Црногораца изјаснила за уједињење Црне Горе са Србијом, – и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, – један мали број одбијао је да то призна.

Кад је краљ Никола умро, они су за краља прогласили мог стрица Данила. Из разлога који ми нису познати, Данило је ријешио да ту титулу не понесе. Како је био без дјеце, сва своја права пренио је на мене, још малољетног. То, уосталом, није имало важности, ни посљедица.

Два-три мјесеца касније, кад сам се о распусту нашао код мајке у Паризу, прочитао сам у штампи вијест о томе да су све велике силе признале уједињење Црне Горе са Србијом у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Ја сам у оно вријеме био исувише млад, да бих имао тачну и јасну представу о значају свега тога.

Касније, кад сам темељно проучио историју Јужних Словена, разумео сам у којој мери је било праведно, и неопозиво, то уклапање Црне Горе у једну ширу отаџбину, након вијекова растављености, с осталим Србима, Хрватима и Словенцима. Црна Гора – која се била одржала кроз историју као острвце независности и слободе, док су се остала браћа налазила у склопу Аустрије или Турске, није имала разлога да постоји као цјелина за себе кад су се браћа ослободила туђинског господарства.

Попут Италијана и Њемаца, Југословени су се 1918. године ујединили на основу начела о самоопредељењу народа.

Они што су жалили за Црном Гором као засебном државом, нису увиђали једну основну ствар: да Црна Гора није могла постојати као самостална држава од тренутка кад су се створили услови за једну велику националну државу народа исте крви и језика. Већ у својој младости, чим сам био у стању схватити елементе нашег националног проблема, ја сам се заувек, и непоколебљиво, определио за принцип пуног југословенског јединства”, објавио је портал Ин4с.нет

Прво издање књиге принца Михаила Петровића – Његоша „Из Мојих мемоара“ објавила је Српска народна одбрана из Винздора у Канади 1961.године.