Мало који политичар се овим послом бавио у тако компликованим и судбоносним временима као што је то био случај са Николом Пашићем. До 1914. године већ је био премијер Србије у четири наврата, променио је 3 владара и двије династије, па није чудо што је и Први свјетски рат дочекао спреман и свестан величине тренутка. Из тих времена потиче и ова анегдота…

Управо је Никола Пашић био тај који је, као предсједник Владе однио одговор Србије на ултиматум који је, након убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, послала Аустроугарска, објавио је Историјски забавник.

Одговор је био крајње попустљив – Србија, тек изашла из Балканских ратова, жељела је да избјегне сукоб, па су прихваћени сви захтјеви Аустроугарске осим тачке 5. која би значила долазак аустроугарских истражних судија и полицајаца у Србију да воде истрагу на њеној територији.

Влада краљевине је учинила највеће могуће уступке, али су свеједно у моменту када су саставили одговор знали каква ће реакција Аустроугарске бити. Прича каже да је Никола Пашић, када је кренуо да однесе одговор, у знак жалости, обукао црно одијело.

Састанак није трајао ни десет минута. Аустроугарски посланик Гизл већ је био спакован, саслушао је Николу Пашића и једноставно констатовао да је одговор “незадовољавајући” и да су од тог тренутка сви односи Србије и Аустроугарске прекинути. Чим је Пашић отишао, аустроугарски представник је сјео у кочије, одвезао се ка пристаништу и пребацио се у Земун. Са њим је кренуло цијело аустроугарско посланство.

Ипак, Никола Пашић је тог дана имао још један задатак… Требало је извијестити чланове српске владе о исходу састанка са Аустроугарским послаником и и званично им саопштити оно што су већ и сами наслућивали – да је рат неизбјежан.

Незгодно питање и шаљив одговор

Одмах по повратку Николе Пашића из аустроугарског посланства одржана је хитна сједница на којој се расправљало о даљим корацима Србије.

Иако данас знамо да је предстојећа Аустроугарска објава рата била иницијална капсула која је у сукоб увукла већи дио свијета, у оно вријеме Србија је заправо, званично била усамљена. Наиме, сви савези који су постојали тицали су се балканских ратова и ниједна страна земља заправо није била у обавези да Србији притекне у помоћ у случају избијања сукоба.

Знали су то добро и српски оновремени политичари, али их то није спријечило да се надају. Неки су били сигурни да ће “велика заштитница Србије” – Русија, сигурно прискочити у помоћ малој краљевини, други су тврдили да ће то учинити Француска, а било је и оних који су нагињали ставу да Србију Велика Британија неће оставити саму. Ипак, у суштини прави одговор на питање да ли ће се нека држава укључити у рат у случају да Аустроугарска нападне Србију, нико није знао.

Од Николе Пашића се захтјевало да пружи конкретан одговор. Као и већина, ни он није знао шта ће се догодити, и на све начине је избјегавао да одговори. Ипак, када више није имао куда, анегдота каже, искористио је своје политичко искуство и извукао “кеца из рукава”.

На директно питање министра Војислава Вељковић да ли је Србија сама у овом рату, Пашић је мирно одговорио: “Није сама!”.

На питање “А ко ће то бити са нама у рату?” духовито је договорио: “Ми и Аустроугарска!”.

Највећи сукоб у дотадашњој историји

Ипак, вријеме је показало да је бојазан српских политичара у том тренутку била неоправдана… бар што се савезника тиче.

Аустроугари су 28. јула 1914. године објавила рат Србији и још исте вечери бомбардовала Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Њемачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.

До краја љета у рату се нашло преко двије трећине Европе, а више од 70 милиона људи је било под оружјем.