У Србији прва ложа се јавља почетком 19. вијека и она се налазила у београдској тврђави. На њеном челу је био чувени Мустафа-паша „српска мајка“. Ложа се звала „Али-Коч“, а њен састав претежно је чинио турски и грчки елемент.

У ову ложу је долазио и познати грчки револуционар Рига од Фере, кога су дахије, како је познато, пошто су задавили Мустафа-пашу, ухватили и објесили на зидинама београдског Града, подсјећа портал Лепоте Србије.

Од Срба чланови ове ложе су били Петар Ичко, ресавски војвода Јанко Катић и први српски „попечитељ просвјештенија“ Доситеј Обрадовић, који је у масонску организацију примљен у некој ложи у Њемачкој (Лајпциг).

Ложа „Али-Коч“ се још помиње у једном поверљивом извјештају у Бечком архиву 1848. године чиме се потврђује да је она дјеловала и у том раздобљу.

Истакнутији масони у том периоду су били: кнез Михаило, пјесник Сима Милутиновић-Сарајлија, митрополит Стратимировић, владика Јосип Шака бенда и други.

Поред осталих, њени чланови су били: С.Р.Поповић, професор Велике школе и министар Светомир Николајевић, професор Велике школе и касније предсједник владе, сликар Ђока Миловановић, Мића Љубибратић и други.

Године 1883. у вријеме Тимочке буне, обје ове ложе престају да постоје.

Убрзо послије тога, под заштитом Велике ложе у Риму, створена је ложа „слога, рад и постојаност“.

Коначно, како је наведено, 2. фебруара 1891. године основана је „Српска независна слободно-зидарска ложа Побратим“, под заштитом Велике симболичне ложе Угарске (основане 1870).

Њени оснивачи су били: Ђорђе Вајферт, Светомир Николајевић, Тих Ј. Марковић, Андра Ђорђевић, Срета Стојковић, Бранко Бошковић, Макса Антонијевић, Ђока Миловановић, Милорад Терзибашић, Стеван Мокрањац и Димитрије Г. Биба.

Анексија Босне и Херцеговине је била повод да се ложа „Побратим“ прогласи независном.

Обредне чинове покрет је преузео из источних религија и култова, њихових легенди и митова.

У својим почецима су се надовезали на традицију зидарско-клесарско-градитељских цехова па отуда назив и симбол шестара и троугла.