На мјесту гдје се некада налазила прва српска држава, коју је подигао Стефан Немања, данас нема ничег. Ријетко ко, широм Србије, да је чуо за Дежеву и Мишчиће, а управо у овој долини били су први двори Стефана Немање. Ту су се и родили и расли будући српски краљеви Стефан Првовенчани, Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин, а у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је и први српски просветитељ, Свети Сава, подсјећа Српски Национал.

Будући да у Дежеви нема апсолутно ниједног обиљежја о славној српској историји која је започета на овим просторима, мјештани са разлогом постављају питања зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову.

На мјесту гдје је сваки камен историја ништа се не истражује, а нико га и не посјећује.

“Србија не може бити озбиљна држава док се стиди своје историје, посљедњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светога Саве и цијела Дежевска долина треба да буду мјесто српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, мјесто којим ће се цијела Србија поносити”, истиче мјештанин Желимир Новаковић, видно огорчен због запостављања постојбина и славне српске прошости.

Да ипак не буде све препуштено случају и забораву, побринули су се вјерници из Дежевског краја. Прије три године они су одлучили да у центру Дежеве, близу остатака Немањине Саборне цркве, подигну Храм Светоме Сави. Владика Теодосије благословио је ову идеју, а новчана помоћ је стигла од Епархије рашко-призренске, али и од многих вјерника из Швајцарске, Њемачке, Аустрије, Аустралије…

Посао је, како кажу, стигао до половине. Брзина изградње зависи од новца који имају, али мјештани се не предају. Планирано је да храм буде висок 15 метара, а до ове зиме процјењују да ће стићи до деветог метра. Већ идућег љета требало би да укрове светињу.

Парох дежевски Иван Јеремић сматра да ће храм освежити и препородити Дежевску долину.

Занимљива је и легенда о томе како је село Мишчић, родно село Светога Саве, добило име. Наиме, по повратку из Студенице, Стефана Немању је испред двора у Дежеви, сачекала властела, а његова супруга је у наручјиу носила њиховог трећег сина- Растка. Прихвативши сина први пут на руке, Немања је шапнуо: “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село зато и названо Мишчићи.