Свети Мардарије Либертвилски први је српски монах који је крочио на америчко тло и пунудио руку спаса православним вjерницима на далеком западу.

Канонизован је и проглашен за свеца, а приликом ископавања његових моштију догодило се чудо од ког су монаси остали у шоку.

„Након осам деценија од смрти Мардаријеве мошти су ископане и тад се видjело да и након 82 године оне нису иструљене, његове мошти биле су цjеловите. То најприjе можемо схватити као поруку Господа Бога да је он био свети човјек који је свој живот посветио Богу, а иако је тај пут тежак и трновит, награда која за то слиједи је вјечна“, казао је Димитрије Станојевић магистар богословије.

Први српски светац у Америци рођен је као Мардарије Ускоковић 1889. године у Црној Гори, а са само једанаест година желио је свој живот да посвети Богу и постане монах. Пешке је 1905. године отишао у манастир Студеница гдје се и замонашио, а потом одлази у Русију.

Његове проповеди тамо су слушане са великом пажњом, био је добродошао у цијелој царској земљи, па чак и на двору Романових. Вјерује се како је управо Мардарије открио да је раскалашни Распућин био њемачки шпијун. Након Русије, своју духовну мисију наставио је у Америци, тамо је саградио манастир посвећен Светом Сави, који је уједно био сиротиште и дом за старе, подсјећа Опанак.

„Новац за куповину земљишта дао му је наш славни научник Михајло Пупин, народ је причао да је и сам Мардарије иако тешко болестан, помагао у изградњи. Манастир је изграђен у руском стилу, а у њега долазе не само Срби, већ и Румуни, Руси и Бугари. Овдје траже спас и ријечи утехе, а сваког дана у подне могу се чути света звона која позивају народ на молитву јер велики светац бди над њима“, рекао је Димитрије.

Свети Мардарије упокојио се 12. децембра 1935. године, јер је са само 46 година умро од туберкулозе. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу, а његове мошти и данас се могу цјеливати у манастиру.