Тог 25. новембра 1915. године почело је чувено повлачење српске војске преко Албаније у Првом свјетском рату. За вријеме, како је названа „албанске голготе“, живот је изгубило 243.000 српских војника и цивила, то је била трећина мушке популације у Србији, односо сваки трећи мушкарац.

Одлука о повлачењу донијета је јер је стање у српској војсци било веома тешко. Владао је замор, није било хране, као ни оружја и муниције, а зима је била на прагу. Албанија је тада била савезница Србији, јер је Есад Паша дозволио српској војсци да прође кроз Албанију.

Савезничке трупе стигле су у неутралну Грчку 1915. покушавајући да помогну Србији, али је експедиција стигла прекасно и у недовољном броју да спријечи пад Србије. Тада је донијета одлука о повлачењу српске војске и цивила преко Албаније, и претрпљени су страшни губици. У снијегу је остало заробљено на десетине хиљада људи, војника и цивила, страдалих од посљедица рањавања и исцрпљености, што је још једна од неиспричаних прича.

Повлачењу су претходили историјски догађаји за Србију. Након чувене Колубарске битке, која је трајала скоро месец дана у јануару 1915. године, српске власти процјењују да су стекли престиж код савезника и шаљу поново трупе ради изласка на море преко Албаније. У љето 1915. српска војска је интервенисала у Албанији ради заштите Есад-пашиног режима, сломивши устанак његових противника.

Крајем 1915. српска војска поново прелази Албанију, али овог пута у расулу, повлачећи се испред Аустро-Угарских снага. Под притиском моћне аустроугарско-њемачке и бугарске офанзиве, Врховна команда српске војске 25. новембра 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море.

Та одлука је донијета послије неуспелог покушаја да се војска повуче долином Вардара, због продора бугарске армије, пресјецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна. Повлачење се одвијало нарочито тешко, усљед екстремних временских неприлика и непријатељског расположења становништва, посебно у областима ван Есад-пашине контроле.

Неријетко је долазило до оружаних окршаја и напада на српску војску и избјеглице.
Колико је стање у српској војсци било алармантно, свједочи и саопштење њемачке команде, подсјећа „телеграф“.
•Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бједни остаци који су се разбјегли у дивље албанске и црногорске планине, гдје ће без хране по вој зими наћи своју смрт, те су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта.
•
Повлачење је трајало све до љета 2016. године. На том путу, преко Албаније па све до острва Крф, било је много мука. На „острво спаса“ како су га звали, у априлу је стигло 152.000 војника и цивила, а „албанску голготу“ није преживјело 243.000 људи.

Тамо су их дочекали Британци и Французи, и на Крфу је успостављена база за наредне битке које су водили српски војници са савезницима, али и за пробијање Солунског фронта.