Седам дана пошто му се родила ћерка добио је казну која је замјењена десетогодишњом робијом

Један од оснивача Народне радикалне странке и члан њеног Главног одбора, најближи сарадник Николе Пашића и Пере Тодоровића, министар и политичар рођен је 1851. године у Алексинцу као Аранђел Милошевић, али касније су га називали Рашом, па је и он сам узео званично то име као своје.

У Београду је започео студије на Техничком факултету Велике школе, да би их наставио у Петрограду, гдје је дипломирао хемијску технологију и примјењену хемију.

У Србију се вратио уочи српско-турских ратова 1876-1878. и у њима учествовао као машиниста у војним покретним млиновима. Послије рата издржавао се као дописник руских новина, јер је у Србији било веома мало фабрика, па је његово познавање технологије било непотребно.

Недоказана повезаност са атентатом

Два мјесеца прије него што ће покушати да убије краља Милана и освети мужа чије је стрељање он наредио, Илка Марковић рекла је Раши Милошевићу шта спрема, али је он није одао, нити је суд могао да докаже његову повезаност с атентатом.

У јануару 1883. Милошевић се оженио Драгом Љочић, првом женом из Србије која је стекла звање љекара – и првом женом која је послије вјенчања задржала и своје презиме.

У јесен те године у источној Србији избила је Тимочка буна против краља Милана. Вође Народне радикалне странке Раша Милошевић, Коста Таушановић и Пера Тодоровић затекли су се тад у Београду збуњени и неодлучни – осим Николе Пашића, који је побјегао у Бугарску и који је једини заиста био уплетен у немире, па су одлучили да сачекају развој догађаја, све док нису били похапшени.

Пашић побјегао у Бугарску

У Зајечару је 16. новембра почео са радом Преки суд, чије су судије испуњавале Миланову жељу за осветом. Око осам стотина побуњеника је ухапшено и доведено везано или оковано ланцима. Били су полуголи, гладни и промрзли. Суд је радио 33 дана и 18. новембра стрељане су прве жртве – погубљен је 21 коловођа побуне из Зајечара и околине.

Чланови Главног одбора Радикалне странке оптужени су за завјеру против династије Обреновић и за рушење монархизма уопште, а један од кључних доказа оптужбе да радикали стоје иза побуне био је чланак у новинама Раше Милошевића „Како да се опростимо незаконитих избора”.

Никола Пашић у одсуству, Пера Тодоровић и Раша Милошевић, седам дана пошто му се родила ћерка, осуђени су на смрт, а остали на казне затвора. Доцније су им смртне казне замјењене десетогодишњом робијом. Милошевић је робијао у Пожаревцу и у београдској тврђави, а ослобођен је 1. јануара 1886., наводи Курир.

Исте године пошто се краљ Милан измирио с радикалима постављен је за секретара Министарства финансија, а 1891. унапређен је за начелника административног одјељења тог министарства. Већ 1893. он је министар народне привреде, а исти ресор добиће у још једној влади.Касније се посветио приватном послу – вадио је камен из једног мајдана у Рипњу, а био је и члан Српског бродарског друштва и управник Државних монопола.

Раша Милошевић у Србији је организовао штампање таксених и поштанских марака. Аутор је неколико уџбеника из хемије, преводио је дијелове Марксовог „Капитала”, а оставио је за собом и књигу „Тимочка буна”, у којој је објавио своје политичке успомене из тог периода. Умро је 1937. године у Београду.