НОВОСТИ

Бакир Изетбеговић: “Не само да Срби неће смјети негирати геноцид, него неће смјети Бошњацима забрањивати босански језик, а поготово освештавати јавне објекте”

28/07/2021

Бакир Изетбеговић не престаје да шири тензије, а овај пут је дочекао својих 5 минута славе приликом чега је изнио низ неистина. Гостујући на федералном медију Hayat ТV, искористио је још једном прилику да се осврне на наметнути закон Валентина Инцка о негирању геноцида. Поручио је да се не може на питањима геноцида и слављењу Радована Караџића супротстављати међународној заједници и побиједити у томе.

 

Бакир Изетбеговић

Бакир Изетбеговић

 

Након састанка предсједника парламентарних странака Републике Срспке поводом одлуке Валентина Инцка да наметне допуну Закона у вези са забраном и кажњавањем негирања геноцида донесено је пет закључака међу којима је и онај о бојкоту српских представника у раду институција БиХ.

Тим поводом предсједник СДА Бакир Изетбеговић је прокоментарисао закључке од 26.јула у Бањој Луци.

„Право да негирају геноцид, право да славе ратне злочинце, право на један апартхејд који живимо у Републици Српској. У Републици Српској имамо 20 посто несрба, а само је три посто на руководећим функцијама. У Републици Српској је Бошњацима забрањен босански језик, у Републици Српској се освештавају, дакле имају српске славе православне, државне институције, школе. Они мисле да су угрожени? Не само да неће негирати геноцид, не само да неће славити злочинце, него ће све ово што сам набројао, цијели овај каталог полако одустати од тога. Кажу да би жељели да се договоримо, да се ништа не намеће. Све можемо да се договоримо, ово све што сам набројао и још много тога. Једно вријеме ће да праве кризу и онда ће да одустану, јер нису у праву”, казао је Изетбеговић.

Подсјетимо, у БиХ живи 37.1 % Срба, док у Федерацији 2,55 %. Српски језик не учи ниједно дијете у Федерацији БиХ, а босански (који није службени језик) учи и оно мало српске дјеце које се налази у Федерацији.

И о којем то босанском језику говори Бакир Изетбеговић? О истом оном којем је Вук Стефановић Караџић био реформатор, сакупљач народних умотворина и писац Првог спрског рјечника јер као што знамо основа за измишљени „босански језик” јесте управо српски језик. На територији Босне и Херцеговине службени језици су бошњачки, хрватски и српски. Уколико умјесто кућа кажете куча, или ђамија умјесто џамија то није нови језик, то је пермутација африката, истих тих африката који постоје у српском језику, а које нас не би чудило да покушају присвојити.

Поручио је да се не може на питањима геноцида и слављењу Радована Караџића супротстављати међународној заједници и побиједити у томе.

“Нема говора о томе, само је питање колико ће то трајати, колико ће их та тврдоглавост и инат коштати. Они се наравно такмиче међу собом ко је већи Србин пред народом, али одустаће. Ово није први, а ни задњи пут, али сваки пут ће то бити слабијег интензитета. Неће то моћи остати, терен је клизав, то је као живо блато, не можете упориште наћи за политику и причу о властитој угрожености на томе што вам неко бране да друге угрожавате, да негирате геноцид и славите ратне злочинце у 21. вијеку. То ће морати да нестане”, поручио је Изетбеговић.

Караџић, презиме које код Бошњака нема значење реформатора језика који сад тако радо зову „босанским” већ асоцијација одлази на другог Караџића. Уколико им српство није драго зашто онда тако радо присвајају све што је српско?

Подсјетимо, Срби у Федерацији Босне и Херцеговине нису конститутивни народ и то у три кантона: Посавском (сјевер БиХ), Западнохерцеговачком (југ БиХ) и Херцеговачко-неретванском кантону (југ БиХ).

Истовремено, представници српског народа, у власти партиципирају само у три од шест општина Кантона 10 (на југозападу БиХ)- Дрвару, Гламочу и Грхову.

Срби у Федерацији БиХ, 25 година након рата, не могу да остваре право на језик и право на посао.

Школе у Федерацији које похађају и српска дјеца носе називе бошњачких ратних злочинаца или датуме „ослобођења од Срба” који су принуђени да славе заједно са бошњачком дјецом јер се обично ти датуми, датуми ослобођења од Срба  сматрају, како бисмо ми рекли Даном и крсном славом града, на бошњачки начин.

Подсјетимо, Бакир Изетбеговић је потомак Алије Изетбеговића, истог оног који је припадао пронацистичкој фракцији организације Млади муслимани, која је подржавала Ханџар- дивизију због чега је по завршетку Другог свјетског рата био осуђен на 3 године затвора.

Током рата сарађивао је са исламистичким организацијама, између осталих и Ал Каидом- Осаме Бин Ладена којег је лично примио у Сарајево 1994. године. Намјере су тада већ биле јасне- етничко чишћење Срба.

Своју “визију” наставио је и током одбрамбено- отаџбинског рата, па тако су Срби данас у Федрацији БиХ само дио статистичке грешке.

Остале Вијести