12/11/2021
Милан Благојевић
– Они који су извршили агресију на Републику Српску, сада су самовољно дали себи право, без икаквог упоришта и у једном извору права, да одлуче када ће они и ОХР завршити своју агресију на БиХ – навео је Благојевић у колумни за „Глас Српске“.
Благојевић истиче да ОХР, ни према Дејтонском споразуму, нити према било којем другом извору међународног права нема никакву могућност да улази у позицију било ког органа власти БиХ или ентитета и да умјесто њих доноси акте.
– То му не дозвољава, не само међународно право, већ и унутрашње право у БиХ – наводи Благојевић.
Он је напоменуо да ни Савјет безбједности УН у 41 резолуцији, колико их је донио о БиХ од децембра 1995. године до данас, никада није овластио високог представника да у БиХ намеће уставе и законе или друге акте.
– Савјет безбједности УН то није ни могао учинити, с обзиром на Повељу УН, из које јасно произлази да се УН, чији је члан БиХ, темељи на начелу суверене једнакости свих својих чланова – појашњава Благојевић.
Он напомиње да ни у Повељи УН ништа не овлашћује УН да се мијешају у послове који по својој суштини спадају у унутрашњу надлежност државе.
Према његовим ријечима, када су се сусрели са овим необоривим чињеницама и доказима, онда су криминогене структуре ОХР-а, сада већ далеке 1997. године сковале план у виду агресије на БиХ, а посебно на Републику Српску.
Благојевић истиче да су државе које чине ПИК, што подстрекнуте сопственим интересима, што од оних криминогених структура ОХР-а, још 1997. године смислиле да у својим бонским закључцима наводно овлашћују ОХР да у БиХ намеће обавезујуће одлуке и мјере, те да високи представници намећу амандмане и законе.
10/07/2025
03/07/2025