Јучерашња одлука Централне изборне комисије БиХ да је Милорад Додик побједник овогодишњих избора за предсједника Републике Српске ни на који начин не може екскулпирати исти тај ЦИК од очигледне одговорности за оно што је незаконито учинио, створивши хаос и слуђујући овдашње људе својим незаконитим поступањем и одлучивањем, написао је професор уставног права Милан Благојевић у својој колумни.

Колумну преносимо у цијелости:

Јучерашња одлука ЦИК-а БиХ да је Милорад Додик побједник овогодишњих избора за предсједника Републике Српске ни на који начин не може екскулпирати исти тај ЦИК од очигледне одговорности за оно што је незаконито учинила, створивши хаос и слуђујући овдашње људе својим незаконитим поступањем и одлучивањем.

Јер јучерашња одлука ЦИК-а само је, у суштини, потврдила оно што су јој прије ње утврдиле и доставиле локалне изборне комисије, као своје збирне извјештаје о резултатима гласања у општинама и градовима Републике Српске. А локалне изборне комисије су то учиниле на основу извјештаја својих бирачких одбора, састављених од представника различитих политичких партија, не само из позиције него и опозиције.

И све то уз присуство и надзор посматрача из тих партија, како за вријеме самог гласања од стране гласача, тако и за вријеме пребројавања гласачких листића на сваком од гласачких мјеста.

Да, треба поновити како ниједна од тих локалних изборних комисија није могла почети свој посао ни на овим изборима, а да, сагласно Изборном закону БиХ, њихови чланови, свако од њих, није имао сагласност од ЦИК-а да обавља ту дужност.

И не само они него и чланови сваког од бирачких одбора били су подложни контроли од стране ЦИК-а, будући да је чланство сваког од њих могло, сагласно Изборном закону БиХ, бити оспорено од било које политичке партије па би ЦИК у сваком од таквих случајева доносио коначну одлуку о томе.

И све је то било урађено прије овогодишњих избора, за сваку локалну изборну комисију и сваки бирачки одбор. Дакле, сви ти изборни органи имали су легалитет и легитимитет да обављају ове за друштво и државу важне послове.

И управо зато Изборни закон јесте прописао дужност ЦИК-у, у члану 5.30. став 1, да утврди и објави резултате избора за одговарајући ниво власти, у конкретном случају за предсједника Републике Српске, након што прими збирне извјештаје о томе од локалних изборних комисија, и да тек потом регистровани политички субјекти (партије и независни кандидати) могу захтијевати поновно бројање гласова од стране ЦИК, а да ЦИК може по службеној дужности да нареди поновно бројање само ако није било таквих захтјева од наведених политичких субјеката.

Још је Аристотел умно запазио и рекао да је “Закон средство разума за остварење доброг живота у заједници”. Ова спознаја, примијењена на конкретни случај изборног лудила којем нас је подвргла ЦИК својим незаконитим тзв. контролним поновним бројањем гласова, значи да је Изборни закон БиХ прописао дужност ЦИК-у да објави резултате гласања на основу збирних извјештаја о томе, добијених из локалних изборних комисија управо зато што су те извјештаје сачинили људи који имају и легалитет и легитимитет да то чине, потврђен за сваког од њих ни мање ни више до од стране ЦИК-а.

И зато Изборни закон, као средство разума за добар живот сваког од нас када се ради о изборима, разумно пред ЦИК поставља наведени захтјев, тражећи од ње да објави збирне резултате из локалних изборних комисија, разумно водећи рачуна да тамо сједе стручни људи, а не организоване криминалне групе појединаца како их неки неразумно желе приказати.

Тек кад објавиш те резултате, каже даље Изборни закон ЦИК-у, онда можеш разматрати поновно бројање гласова, али ако имаш захтјев у том правцу од регистрованих политичких субјеката и ако су у том захтјеву изнесени докази о томе ко, гдје, када и на који начин је учинио неку изборну неправилност те да ли та неправилност и на који начин утиче на додјелу мандата.

Ово потоње је веома важно, јер ако се ради о неправилности која не мијења коначни резултат, тј. коме се додјељује мандат, онда је та неправилност само правни основ за санкционисање оних изборних службеника који су је учинили, а не за поништење гласања.

Нажалост, умјесто да поступа на такав начин, који јој императивно и разумно прописује Изборни закон, ЦИК је узела закон у своје руке и у њега незаконито и неразумно дописала нешто чега нема, тзв. контролно поновно бројање, изложивши нас својеврсној изборној агонији и хаосу. И на крају, чак је и то незаконито контролно бројање показало да је Додик освојио преко 25.000 гласова више од противкандидата Јелене Тривић.

Прецизно речено, има 26.935 гласова више од ње, јер је освојио 300.180 , а госпођа Тривић је освојила 273.245 гласова, како је јуче, послије више од 20 дана агоније и слуђивања људи, саопштила ЦИК.

И у том погледу нема суштинских одступања од онога што су утврдиле локалне изборне комисије у Републици Српској, јер су одступања у односу на њихове збирне извјештаје минорна, испод један одсто.

Зато, послије свега, остаје горак окус од онога што нам је незаконито приредила ЦИК у протеклих 20 дана. За то би, у држави истинске владавине права у којој сваки званичник може радити само оно и онолико шта му и колико дозвољавају устав и закон, ЦИК требао да сноси правне посљедице.