11/10/2021
– Код њих сам препознао исту снагу и радост животу као и код Срба са Косова и Метохије. Обишао сам повратничка мјеста која су била потпуно напуштена 1995. године. У Босанском Грахову све куће су биле спаљене. Повратак је почео 1997. године, праћен бројним инцидентима – рекао је Гујон.
Француски хуманитарац, који активно учествује у недавно покренутој медијској кампањи Републике Српске и Србије с циљем информисања Срба поријеклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права, навео је да је изузетна храброст људи који су смогли снаге да све обнове и да данас живе тамо.
Гујон је навео да су први резултати кампање већ стигли, а показују да се за три седмице јавило више од 1.600 Срба из цијелог света који желе да заштите имовину.
Циљ је, каже, доћи до сваког Србина који има имовину у ФБиХ и то заједно сачувати.
– Наша је обавеза да се боримо против неправде. Неправда је да, кад неко ко је морао да напусти своје огњиште у рату, буде избрисан из свих регистара у миру. Овом кампањом бранимо људска права свих Срба из ФБиХ, јер је право на приватну својину основно људско право – рекао је Гујон за Глас Српске.
Он је истакао да има одличну сарадњу са представницима Републике Српске, како у Београду са Представништвом на челу с Млађеном Цицовићем, тако и са онима са којима сарађује на пројекту заштите имовине Срба.
– Мислим, прије свега, на предсједника Одбора за заштиту Срба из ФБиХ Ђорђа Радановића. Успјешно сарађујемо и са свим осталим институцијама у Српској, јер имамо исти циљ – поштовање Срба и заштиту њихових права – нагласио је Гујон.
Према његовим ријечима, положај Срба у Српској је, наравно, бољи него у ФБиХ зато што постоји брига институција, али не само за Србе већ и за све остале народе који живе у њој.
Он је истакао да очекује да се и органи у ФБиХ са истом бригом односе према Србима као и Република Српска према осталим народима.
– У току усклађивања имовинских права у катастру у Републици Српској, ниједан једини човјек, без обзира на то да ли је Србин, Бошњак или Хрват, није се жалио да није обавијештен о том процесу. Зашто? Зато што су позиви послати лично, а у ФБиХ позив је објављен једино у Службеном гласнику или у локалним дневним новинама које нису доступне Србима у расејању – појаснио је Гујон.